Autorke i autori

Njujork, prva polovina 20. veka. Taj stari Njujork u kojem postojiš jer „u njemu se živi” i ima mnogo zabave, čak i u doba prohibicije. U njemu je dražesni cinik Larošfuko kriv za nesanicu u pola četiri ujutru, a Bog ljut ako telefon ne zazvoni, u njemu grom ostaje iza vedra neba i ne udara […]

Ani Erno (1940) francuska je književnica koja je napisala preko trideset knjiga. Za svoj rad 2022. godine dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Еrno je rođena u Normandiji, u radničkoj porodici. Studirala je na univerzitetima u Ruanu i Bordou, i stekla diplomu iz moderne književnosti. Do 2000. godine predavala je književnost, nakon čega se potpuno […]

Marko Čudić (Senta, 1978), profesor je mađarske književnosti i kulture na Katedri za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu, esejista i književni prevodilac. Objavio je četiri naučne monografije, preveo četrnaest knjiga s mađarskog jezika, napisao je i objavio stotinak naučnih radova i esejističkih članaka. Glavne oblasti interesovanja su mu savremena mađarska književnost, teorija i tehnika književnog […]

Edit Bogar (Bogár Edit, Budimpešta, 1963—2022) bila je lingvista, književni prevodilac, gostujući predavač i lektor za mađarski jezik na više evropskih univerziteta (Sankt Peterburg, Bratislava, Beograd). Po osnovnoj struci bila je hungarolog, rusista i stručnjak za uporednu gramatiku ugro-finskih jezika. Problemima uporedne gramatike ugro-finskih jezika bavila se u većini svojih akademskih radova, uključujući i doktorat. […]

Simon de Bovoar (1908–1986) bila je francuska književnica i filozofkinja egzistencijalizma, politička aktivistkinja, feministkinja i teoretičarka. Nakon što je 1929. na Sorboni odbranila tezu o Lajbnicu, predavala je na licejima u Marseju i Ruanu, a potom u Parizu. Posle oslobođenja posvetila se pisanju i uređivanju egzistencijalističkog časopisa Moderna vremena. Njena najpoznatija dela su romani Pridošlica, Tuđa […]

Džoun Didion (1934–2021) američka je književnica i esejistkinja, poznata po svom lucidnom proznom stilu i oštrim prikazima društvenih nemira i psiholoških uvida. Rođena je u Sakramentu, a nakon što je diplomirala na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, Didion je počela da radi za magazin Vog, najpre kao kopirajterka, a zatim i kao urednica. Zajedno s mužem, […]

Dajna Opolskajte (1979) nagrađivana je litvanska književnica. Piše priče i romane za omladinu. Piramide dana autorkina je druga zbirka priča, objavljena gotovo dve decenije nakon debitantske, a čine je priče koje je u tom periodu objavljivala u različitim književnim časopisima. Proza Dajne Opolskajte nagrađena je dvema najpriznatijim litvanskim književnim nagradama, koje nose imena najpoznatijih litvanskih […]

Vigdis Jurt (1959) istaknuta je norveška autorka čije stvaralaštvo broji preko deset nagrađivanih romana. I kritičari i čitalačka javnost proglasili su roman Nasleđe za vrhunsko književno delo. Roman je dobio Norwegian Critics Prize for Literature, a našao se u izboru za National Book Award, National Book Award for Translated Literature, kao i za Nordic Council […]

Ali Smit (1962) jedna je od najboljih savremenih engleskih autorki. Studirala je engleski jezik i književnost i već tada bila nagrađena za poeziju. Upisuje doktorske studije u Kembridžu i u to vreme počinje da piše i drame. Radila je kao univerzitetska profesorka u Edinburgu. Potpuno se posvećuje pisanju, piše priče, romane, drame. Neka od njenih […]

Silvija Plat (1932–1963) jedna je od najistaknutijih američkih književnica. Poeziju je počela da piše još u detinjstvu, a priče u adolescentskim dobu. Do trenutka kada je upisala Smit koledž, Plat je već objavila više od pedeset priča u različitim časopisima. Nakon što je 1955. diplomirala, kao Fulbrajtova stipendistkinja pohađala je Koledž Njuman na Kembridžu. Njena […]

Laura Frojdentaler je rođena 1984. u Salcburgu. Studirala je nemačku književnost i filozofiju, a pohađala je i studije roda. Objavila je zbirku priča Der Schädel der Madeleine i dva romana. Za svoj prvi roman Die Königin schweigt dobila je Förderpreis zum Bremer Literaturpreis i ovaj roman predložen je kao najbolji književni debi na nemačkom jeziku […]

Dejzi Džonson (1990) britanska je književnica rođena u Pejntonu. Diplomirala je engleski jezik i kreativno pisanje na Univerzitetu Lankaster pre nego što je magistrirala kreativno pisanje na Somervilu u Oksfordu. Kratke priče za koje je nagrađivana objavljivala je u časopisima Vorik rivju, Boston rivju, Harpers bazar. Zbirka priča Fen osvojila je nagradu „Edž Hil”. Njen […]

SARA B. POMEROJ (1938) američka je univerzitetska profesorka antičke istorije i klasičnih nauka i članica Američkog filozofskog društva. Pionirka je u istraživanju istorije žena, autorka jedne od prvih i najuticajnijih studija o ženskoj istoriji ikada napisanih na engleskom jeziku (Goddesses, Whores, Wives, and Slaves: Women in Classical Antiquity), istraživački posebno usredsređena na istoriju žena u […]

Lejla Kalamujić rođena je 1980. godine u Sarajevu. Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu je diplomirala filozofiju i sociologiju. Autorka je dve zbirki priča “Anatomija osmijeha” (2008.) i “Zovite me Esteban” (2015.). Za potonju je osvojila nagradu Istarske županije “Edo Budiša” za najbolju regionalnu zbirku kratkih priča u 2015. godini. Takođe je objavila i zbirku drama […]

Nagrađivana poljska književnica mlađe generacije, režiserka i scenaristkinja. Pored romana, piše kratku prozu i eseje, a bavi se i aktivističkim radom. Roman Uživanje, za koji je 2019. dobila Nagradu Evropske unije za književnost, prvo je njeno delo prevedeno na srpski jezik. Autor fotografije je Dawid Markiewicz.

Jelena Lengold (1959) pesnikinja je, pripovedačica i romansijerka. Radila je kao novinarka i urednica u redakciji kulture Radio Beograda, a zatim i kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Dobitnica je brojnih književnih nagrada. Za knjige pesama nagrađena je priznanjima „Đura Jakšić“ i „Jefimijin vez“; 2016. ponela je eminentnu […]

Violeta Greg (1974) poljska je književnica koja od 2006. živi u Velikoj Britaniji. Objavila je šest zbirki poezije, kao i zbirku priča Zelene voćke. Dobitnica je nagrada „Tiska zima poeticka”, „Ojle” i Austrijske književne nagrade. Ova zbirka priča osvojila je nagrade za književnost „Jan Mihalski” i „Varvik”, a bila je u najužem izboru za prestižnu […]

Lisa Halidej (1976) odrasla je u Masacusetsu, a živi u Italiji s mužem i ćerkom. Objavljivala je u Granti i Pariz rivjuu i dobitnica je Whiting Award 2017. Asimetrija je njen prvi roman.

Dojna Rušti (1957) rumunska je književnica, scenaristkinja i režiserka. Smatra se jednom od najistaknutijih glasova savremene rumunske književnosti. Dobitnica je brojnih književnih nagrada kao što su nagrada za prozu Udruženja pisaca Rumunije, nagrada Udruženja pisaca Bukurešta, časopisa Atenau „România Literara”, nagrada književnog casopisa Convorbiri, „Ad visum”. Dobitnica je i Zlatne medalje za poseban doprinos književnosti. […]

Svetlana Slapšak (1948) završila je Klasične studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala. Radila je u Institutu za književnost i umetnost, Muzeju u Svetozarevu, na filozofskim fakultetima u Ljubljani i Zagrebu. Posle skoro dvadeset godina života sa mužem Božidarom, arheologom, između Beograda i Ljubljane, seli se u Ljubljanu. Predavala je na novoosnovanom […]

Zuzana Brapcova (1959–2015) rođena je u Pragu u porodici istoričara umetnosti. Nakon završetka škole radila je u Univerzitetskoj biblioteci u Pragu, zatim u bolnici i kao čistačica. Posle toga bila je urednica u nekoliko izdavačkih kuća. Prvi roman Daleko od stromu objavila je kao samizdat 1984, a 1987. za njega je dobila nagradu Jirži Orten. […]

Đuničiro Tanizaki (1886−1965) jedan je od najznačajnijih književnika moderne epohe i klasik japanske književnosti. Na njegovo rano stvaralaštvo uticala je zapadna kultura, da bi se kasnije okrenuo japanskim klasicima. Tanizakijeva dela tematizuju dve strane japanske svakodnevice: suptilan prikaz dinamike porodičnog života u kontekstu naglih promena u japanskom društvu XX veka, a s druge strane šokantan […]

Asja Bakić je rođena 1982. godine u Tuzli, gde je završila studije bosanskog jezika i književnosti. Autorka je knjige poezije Može i kaktus, samo neka bode (2009), zbirki kratkih priča Mars (2015) i Sladostrašće (2020), i knjige eseja Dođi, sjest ću ti na lice (2020). Bila je jedna od urednica portala za feminističko čitanje popularne […]

An Jederlund (1955) švedska je pesnikinja i dramaturškinja rođena u Štokholmu. Studirala je filozofiju, a već je u prvoj zbirci Vimpelstaden naglasila ono po čemu će ostati prepoznatljiva: humorističan i apsurdan pristup jeziku. U narednoj zbirci Som en gång varit äng (P) opisuje snažnu ljubav u kojoj se poetičko prvo lice razdire između potpunog prepuštanja […]

Karmen Marija Mačado (1986) američka je književnica, esejistkinja i književna kritičarka. Dobitnica je brojnih književnih nagrada kao što su nagrada Bard za književnost, nagrada Lambda za lezbijsku književnost, nagrada Bruklinške biblioteke za književnost, nagrada „Širli Džekson”, nagrada „Džon Leonard”. Zbirka priča „Njeno telo i druge žurke” uvrštena je na listu kritičara Njujor tajmsa od petnaest […]

Beril Bejnbridž (1932–2010) engleska je književnica rođena u Liverpulu. U mladosti se bavila glumom, ali se nakon selidbe u London sasvim posvetila pisanju. Njeni rani romani oslanjaju se na autobiografske elemente, dok svoja kasnija dela bazira na važnim istorijskim događajima. Napisala je osamnaest romana od kojih je nekoliko adaptirano za film, pet pozorišnih i TV […]

Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija. Rođena je u Debrecinu, gde je stekla klasično obrazovanje. Književnu karijeru počela je kao pesnikinja. Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na […]

Edna O’Brajen (1930) irska je književnica, piše romane, priče, drame, scenarija za filmove i televiziju i eseje. Doživela je sličnu sudbinu kao i njen prethodnik Džejms Džojs jer su joj neke knjige zabranjene u domovini. Nakon strogo religioznog obrazovanja, stečenog pri katoličkom manastiru, studirala je farmaciju u Dablinu. Krajem 50-ih seli se u London, gde […]

Maja Anđelou (Margarita Eni Džonson, 1928–2014), američka je pesnikinja, prozaistkinja, glumica i scenaristkinja, koja je napisala preko trideset književnih dela u kojima se mahom bavi problemima ekonomske, rasne i seksualne potlačenosti. Detinjstvo i ranu mladost, Anđelou je provela kod bake, što je opisala u svojoj prvoj autobiografskoj knjizi Znam zašto ptica u kavezu peva (prvi […]

Hejden Herera (1940) istoričarka je umetnosti i biografkinja. Držala je predavanja širom sveta, bila kustoskinja nekoliko umetničkih izložbi, predavala je latinoameričku likovnu umetnost na Univerzitetu u Njujorku i dobitnica je stipendije Gugenhajm. Autorka je mnogobrojnih članaka i prikaza koje je objavljivala u časopisima Art in America, Art Forum, Connoisseur i u listu Njujork tajms. Među […]

Rejnaldo Arenas (1943−1990) kubanski je romanopisac, pesnik i dramaturg. Rođen je u ruralnom delu kubanske provincije Orijente, studirao je filozofiju i književnost u Havani i vrlo brzo njegov književni rad bio je zapažen. Arenas je u mladosti podržavao Kubansku revoluciju, ali je kasnije postao oštar kritičar diktature Fidela Kastra i zbog svojih stavova i angažovanih […]

Kamila Šamsi (1973) jeste britansko-pakistanska književnica rođena u Karačiju, gde je odrasla i završila srednju školu. Studirala je i magistrirala u Americi, gde je i napisala svoj prvi roman In th City by the See, koji joj je doneo pakistansku Prime Minister’s award for literature. Posle objavljivanja drugog romana, 2000. uvršćena je na Listu 21 […]

Ana Svirščinjska (poznata i kao Ana Svir) poljska je književnica – pesnikinja, dramaturškinja i pisac romana za decu i omladinu. Rodila se 1909. u Varšavi, a umrla je 1984. u Krakovu. Kao ćerka umetnika, detinjstvo je provela u siromaštvu. Tokom nacističke okupacije Poljske pridružila se pokretu otpora i volontirala kao bolničarka za vreme Varšavskog ustanka. […]

Elija Koreja (1949) rođena je u Lisabonu, gde je i diplomirala romansku filologiju. Piše poeziju i prozu, prevodi i predaje. Svoje detinjstvo i najranije obrazovanje opisuje kao veoma neuobičajeno za ono doba – progresivno, egalitarno i nimalo seksističko. To, i kasnije obrazovanje, učiniće da Koreja stvori originalno književno delo koje sjedinjuje različite uticaje: od antičke […]

Laura Sintija Černjauskajte (1976) litvanska je književnica i dramska spisateljica. Rođena je u Viljnusu, gde je završila studije Litvanskog jezika i književnosti. Radila je kao slobodna novinarka i urednica u časopisu za decu. Godine 1993. odnela je nagradu na republičkom takmičenju mladih filologa za najbolji prozni tekst. Njena drama pobedila je na konkursu koji su […]

Golnaz Hašemzade Bunde rođena je 1983. godine u Iranu, odakle je kao devojčica s roditeljima pobegla u Švedsku. Diplomirala je ekonomiju na Stokholmskom ekonomskom fakultetu, nakon čega joj je dodeljena titula jednog od 50 globalnih lidera. Osnivačica je i direktorka neproftne organizacije Indkludera invest posvećene borbi protiv društvene marginalizacije. Ova organizacija pruža podršku preduzetnicima i […]

Kalja Papadaki je grčka književnica i scenaristkinja. Rodila se u Didimotihu 1978, a odrasla u Solunu. Studirala je ekonomiju u SAD, na Bard koledžu i Brandajs univerzitetu, a zatim se vratila u Grčku i završila studije filma na Filmskoj akademiji Stavraku u Atini, gde danas predaje scenario. Književni časopis Dijavazo nagradio je 2010. Papadakin prvenac, […]

Mari Ndiaj rođena je u Francuskoj, nadomak Pariza, 1967. Otac Senegalac i majka Francuskinja upoznali su se kao studenti, sredinom šezdesetih, ali je otac, kad je Mari imala svega godinu dana napustio porodicu i vratio se u Afriku. Mari je s majkom i bratom, danas poznatim sociologom, odrasla u južnom pariskom predgrađu, a Afriku je […]

Selja Ahava (1974) finska je književnica, dramaturškinja i scenaristkinja. Studirala je dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Helsinkiju, a potom je pet godina provela u Londonu. Njen prvi roman Eksyneen muistikirja („Beležnica izgubljenoga”, 2010) doživeo je veliki uspeh i pobrao pohvale kritike i čitalačke javnosti. Bio je nominovan za književnu nagradu novina Helsingin Sanomat. Ahavin drugi […]

Andre Asiman¬ (1951) istaknuti je američki književnik, esejista i profesor književnosti. Doktorirao je komparativnu književnost na Harvardu, predavao je na Prinstonu i Bardu, dok danas predaje književnu teoriju i Marsela Prusta na Nujorškom univerzitetu, gde je, takođe, i direktor Instituta za pisce i Centra za humanistiku. Autor je dve zbirke eseja, četiri romana i čuvenih […]

Dorte Nors (1970) predstavlja jedan od najoriginalnijih glasova savremene danske književnosti. Diplomirala je književnost i istoriju umetnosti, a piše eseje, priče, novele i romane. Međunarodnom uspehu Dorte Nors svakako su doprinele njene priče koje su objavljene u bezbrojnim publikacijama od Harpers magazina, Boston rivjua, AGNI-ja, do Gernike. Dorte Nors je prva među danskim književnicama i […]

Ratka Denemarkova (1968) češka je književnica, dramaturškinja, autorka televizijskih scenarija, prevoditeljka. Denemarkova je jedina među češkim piscima koja je dobila prestižnu nagradu Magnezija litera čak tri puta, u tru različite kategorije – prevod (za prevod s nemačkog dela nobelovke Herte Miler), prozu i esejistiku. Studirala je češku i nemačku književnost, na čemu je i doktorirala. […]

Soledad Puertolas (1947) rođena je u Saragosi, neko vreme provela je u Americi, a sada živi u Polsuelo de Alarkonu (pokrajina Madrid). Studirala je, najpre, političke nauke, koje nije uspela da završi zbog društvenih previranja u Španiji, potom ekonomiju, da bi na kraju završila španski i portugalski jezik i književnost. Do sada je objavila jedanaest […]

Klaudija Tažes 1963 rodila se u Porto Alegreu, ali tvrdi da se ponovo rodila 2000, kada je počela da piše. Pre nego što je postala spisateljica, već se bila dokazala u advertajzingu, kao kopirajterka. Bila je, kako kaže, skoro srećna, ali joj je, ipak, nešto nedostajalo. Prazninu je nadomestila osmišljavanjem priča i likova. „I tako […]

Veronika Murek (1989) poljska je spisateljica, autorka priča i pozorišnih komada. Diplomirala je pravo na Šleskom univerzitetu, ali, kako kaže, pravo joj je dosadno. Prvu književnu nagradu osvojila je 2014. godine na konkursu Flash Europe 28 za priču do 500 reči (tzv. flash fiction) – Podne, ruža, lužina. Njenu zbirku priča Uzgoj južnog bilja Mičurinovom […]

Ližija Fagundes Teles (1923) proslavljena je brazilska spisateljica, druga žena koja je, posle Rakel de Keiroz, postala članica Brazilske književne akademije, dobitnica brojnih priznanja, među kojima je i nagrada Kamois, najvažnija književna nagrada koja se dodeljuje za dela na portugalskom jeziku. Rođena je u Sao Paulu, u bogatoj porodici, dobila je izuzetno obrazovanje i diplomirala […]

Rosa Montero rođena je 1951, u Madridu. Ćerka toreadora i domaćice, studirala je filozofiju, književnost i psihologiju, a diplomirala novinarstvo. Pisala je za brojne štampane medije, a od 1977. radi isključivo za El Pais. Književni opus Rose Montero obuhvata skoro tridesetak dela. Višestruko je nagrađivana i za novinarski i za književni rad, a kritika je […]

Ceo opus Džejn Bouls sastoji se od jednog romana, jedne drame i šest priča. Pa ipak, njenu književnost visoko su vrednovali kako njeni savremenici, poput Trumana Kapotea, Tenesi Vilijamsa i Džona Ešberija, tako i potonje generacije poput Ali Smit. Neobična i upečatljiva dela Dežjn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni […]

Rakel de Keiroz (1910–2003) pripada najznačajnijim predstavnicima brazilske književnosti. Pažnju skreće već prvim romanom „Petnaesta” (O Quinze) o teškom životu ljudi sa severa Brazila i jasno iznetim stavovima prema društvenim problemima. Pod snažnim je uticajem levičarskih ideja i pridružuje se Komunističkoj partiji. Zbog širenja komunističkih stavova, provešće tri meseca u zatvoru, a knjige će joj […]

Aleksandra Popov je nagrađivana autorka književnih biografija Sofija Tolstoj (2010), Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca (2012) i Tolstojev lažni učenik: neispričana priča o Lavu Tolstoju i Vladimiru Čertkovu (2014). Delo Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca dobilo je nagradu „Knjiga godine” koju dodeljuje Vol strit žurnal. […]

“Džejson Vujić je bio običan momak. Vodio je relativno anoniman život profesora savremene evropske i svetske istorije na Koledžu Bridžvoter u Virdžiniji i ne sanjajući da će zahvaljujući tri decenije starom automobilu postati zvezda. A onda je napisao knjigu o jugu. Knjiga Jugo, uspon i pad najgoreg automobila u istorji prati ulazak jednog malog automobila […]

Šarlot Perkins Gilman je američka prozaistkinja, pesnikinja i sociološkinja. Rođena je 1860. u Hartfordu u državi Konektikat. Vrlo brzo postala je prava pobunjenica koja odbija konvencionalne društvene uloge nametnute ženama. Zaklela se da se nikad neće udati i već je sa dvadeset godina odlučila da će život posvetiti javnom radu. Izdržavala se pisanjem, a zarađivala […]