Autorke i autori

Laura Sintija Černjauskajte (1976) litvanska je književnica i dramska spisateljica. Rođena je u Viljnusu, gde je završila studije Litvanskog jezika i književnosti. Radila je kao slobodna novinarka i urednica u časopisu za decu. Godine 1993. odnela je nagradu na republičkom takmičenju mladih filologa za najbolji prozni tekst. Njena drama pobedila je na konkursu koji su […]

Golnaz Hašemzade Bunde rođena je 1983. godine u Iranu, odakle je kao devojčica s roditeljima pobegla u Švedsku. Diplomirala je ekonomiju na Stokholmskom ekonomskom fakultetu, nakon čega joj je dodeljena titula jednog od 50 globalnih lidera. Osnivačica je i direktorka neproftne organizacije Indkludera invest posvećene borbi protiv društvene marginalizacije. Ova organizacija pruža podršku preduzetnicima i […]

Kalja Papadaki je grčka književnica i scenaristkinja. Rodila se u Didimotihu 1978, a odrasla u Solunu. Studirala je ekonomiju u SAD, na Bard koledžu i Brandajs univerzitetu, a zatim se vratila u Grčku i završila studije filma na Filmskoj akademiji Stavraku u Atini, gde danas predaje scenario. Književni časopis Dijavazo nagradio je 2010. Papadakin prvenac, […]

Mari Ndiaj rođena je u Francuskoj, nadomak Pariza, 1967. Otac Senegalac i majka Francuskinja upoznali su se kao studenti, sredinom šezdesetih, ali je otac, kad je Mari imala svega godinu dana napustio porodicu i vratio se u Afriku. Mari je s majkom i bratom, danas poznatim sociologom, odrasla u južnom pariskom predgrađu, a Afriku je […]

Selja Ahava (1974) finska je književnica, dramaturškinja i scenaristkinja. Studirala je dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Helsinkiju, a potom je pet godina provela u Londonu. Njen prvi roman Eksyneen muistikirja („Beležnica izgubljenoga”, 2010) doživeo je veliki uspeh i pobrao pohvale kritike i čitalačke javnosti. Bio je nominovan za književnu nagradu novina Helsingin Sanomat. Ahavin drugi […]

Andre Asiman¬ (1951) istaknuti je američki književnik, esejista i profesor književnosti. Doktorirao je komparativnu književnost na Harvardu, predavao je na Prinstonu i Bardu, dok danas predaje književnu teoriju i Marsela Prusta na Nujorškom univerzitetu, gde je, takođe, i direktor Instituta za pisce i Centra za humanistiku. Autor je dve zbirke eseja, četiri romana i čuvenih […]

Dorte Nors (1970) predstavlja jedan od najoriginalnijih glasova savremene danske književnosti. Diplomirala je književnost i istoriju umetnosti, a piše eseje, priče, novele i romane. Međunarodnom uspehu Dorte Nors svakako su doprinele njene priče koje su objavljene u bezbrojnim publikacijama od Harpers magazina, Boston rivjua, AGNI-ja, do Gernike. Dorte Nors je prva među danskim književnicama i […]

Ratka Denemarkova (1968) češka je književnica, dramaturškinja, autorka televizijskih scenarija, prevoditeljka. Denemarkova je jedina među češkim piscima koja je dobila prestižnu nagradu Magnezija litera čak tri puta, u tru različite kategorije – prevod (za prevod s nemačkog dela nobelovke Herte Miler), prozu i esejistiku. Studirala je češku i nemačku književnost, na čemu je i doktorirala. […]

Soledad Puertolas (1947) rođena je u Saragosi, neko vreme provela je u Americi, a sada živi u Polsuelo de Alarkonu (pokrajina Madrid). Studirala je, najpre, političke nauke, koje nije uspela da završi zbog društvenih previranja u Španiji, potom ekonomiju, da bi na kraju završila španski i portugalski jezik i književnost. Do sada je objavila jedanaest […]

Klaudija Tažes 1963 rodila se u Porto Alegreu, ali tvrdi da se ponovo rodila 2000, kada je počela da piše. Pre nego što je postala spisateljica, već se bila dokazala u advertajzingu, kao kopirajterka. Bila je, kako kaže, skoro srećna, ali joj je, ipak, nešto nedostajalo. Prazninu je nadomestila osmišljavanjem priča i likova. „I tako […]

Veronika Murek (1989) poljska je spisateljica, autorka priča i pozorišnih komada. Diplomirala je pravo na Šleskom univerzitetu, ali, kako kaže, pravo joj je dosadno. Prvu književnu nagradu osvojila je 2014. godine na konkursu Flash Europe 28 za priču do 500 reči (tzv. flash fiction) – Podne, ruža, lužina. Njenu zbirku priča Uzgoj južnog bilja Mičurinovom […]

Ližija Fagundes Teles (1923) proslavljena je brazilska spisateljica, druga žena koja je, posle Rakel de Keiroz, postala članica Brazilske književne akademije, dobitnica brojnih priznanja, među kojima je i nagrada Kamois, najvažnija književna nagrada koja se dodeljuje za dela na portugalskom jeziku. Rođena je u Sao Paulu, u bogatoj porodici, dobila je izuzetno obrazovanje i diplomirala […]

Rosa Montero rođena je 1951, u Madridu. Ćerka toreadora i domaćice, studirala je filozofiju, književnost i psihologiju, a diplomirala novinarstvo. Pisala je za brojne štampane medije, a od 1977. radi isključivo za El Pais. Književni opus Rose Montero obuhvata skoro tridesetak dela. Višestruko je nagrađivana i za novinarski i za književni rad, a kritika je […]

Ceo opus Džejn Bouls sastoji se od jednog romana, jedne drame i šest priča. Pa ipak, njenu književnost visoko su vrednovali kako njeni savremenici, poput Trumana Kapotea, Tenesi Vilijamsa i Džona Ešberija, tako i potonje generacije poput Ali Smit. Neobična i upečatljiva dela Dežjn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni […]

Rakel de Keiroz (1910–2003) pripada najznačajnijim predstavnicima brazilske književnosti. Pažnju skreće već prvim romanom „Petnaesta” (O Quinze) o teškom životu ljudi sa severa Brazila i jasno iznetim stavovima prema društvenim problemima. Pod snažnim je uticajem levičarskih ideja i pridružuje se Komunističkoj partiji. Zbog širenja komunističkih stavova, provešće tri meseca u zatvoru, a knjige će joj […]

Aleksandra Popov je nagrađivana autorka književnih biografija Sofija Tolstoj (2010), Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca (2012) i Tolstojev lažni učenik: neispričana priča o Lavu Tolstoju i Vladimiru Čertkovu (2014). Delo Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca dobilo je nagradu „Knjiga godine” koju dodeljuje Vol strit žurnal. […]

“Džejson Vujić je bio običan momak. Vodio je relativno anoniman život profesora savremene evropske i svetske istorije na Koledžu Bridžvoter u Virdžiniji i ne sanjajući da će zahvaljujući tri decenije starom automobilu postati zvezda. A onda je napisao knjigu o jugu. Knjiga Jugo, uspon i pad najgoreg automobila u istorji prati ulazak jednog malog automobila […]

Šarlot Perkins Gilman je američka prozaistkinja, pesnikinja i sociološkinja. Rođena je 1860. u Hartfordu u državi Konektikat. Vrlo brzo postala je prava pobunjenica koja odbija konvencionalne društvene uloge nametnute ženama. Zaklela se da se nikad neće udati i već je sa dvadeset godina odlučila da će život posvetiti javnom radu. Izdržavala se pisanjem, a zarađivala […]