Ulica Katalin
U mirnoj Ulici Katalin u svom detinjstvu uživaju gradonačelnikov sin Balint, ćerke upravnika Elekesa, Irena i Blanka, i mala Henrijeta Held, ćerka jevrejskog zubara. Ali počinje rat koji menja sve pa i odnose u Ulici Katalin. Henrijetina porodica živi sakrivena na tavanu dok ih Nemci ne otkriju, Henrijeta će se spasti, ali ni njena sudbina, kao ni sudbina ostalih junaka neće biti dobra.
Roman Ulica Katalin dobitnik je nagrade Cevennes za evropski roman.
Asimetrija
Dvadesetogodišnja Alis radi u izdavačkoj kući, i jednog dana dok u parku čita knjigu upoznaje se sa sedamdesetogodišnjim čuvenim piscem Ezrom Blejzerom. Slično kao i njena književna imenjakinja, i Alis će se zateći u zemlji čuda otpocinjući vezu sa Ezrom. Ona je mlada, nedovoljno iskusna, tek s idejom o tome šta hoće, on je vremešan intelektualac starog kova, samodovoljan I samodopadljiv. On je već na korak da dobije Nobelovu nagradu, ona tek želi da napiše knjigu.
Kao u neskladu s prvim delom, u drugom delu romana, glavni junak Amar, mladi Iračanin koji je s porodicom emigrirao u SAD, razvija drugačiju priču. U rodnom Iraku ostao mu je brat, lekar, kog sada polazi da nađe. Vreme je nakon 11. septembra, i Amara bez stvarnih razloga, ali kao potencijalno opasnog teroristu, zadržavaju na londonskom aerodromu. Amarova priča je puna sećanja, razmišljanja o ljubavi, porodici, životu u SAD i Iraku, ratu, nasilju.
Roman ispituje nejednaku dinamiku moći na više planova, između muškarca i žene, nevinosti i iskustva, slave i težnje, književnosti i stvarnosti, komfora i nasilja, ideje o mogućnosti razumevanja drugog i njenog ostvarivanja, ugnjetavača i ugnjetavanog, nasilnika i žrtve – što na planu pojedinca, što na nivou društva, države, nacije. Asimetrija otvara brojna važna pitanja današnjice koja muče svakog čoveka svesnog toga u koliko neskladnom svetu živimo.
Na listi 10 NAJBOLJIH KNJIGA Tajma i Njujork tajmsa. Najbolja knjiga u 2018. po izboru kritičara časopisa Tajms i najzapaženija knjiga u 2018. prema oceni Njujork tajmsa.
Tavanice
Žensko odeljenje praške psihijatrijske bolnice s oljuštenim zidovima i kaiševima obmotanim oko tela koja zalepljena za lica kreveta zure u tavanice, mesto je odvijanja romana. Tu će se sresti različite osobe sa snažnim unutrašnjim uraganima koji raznose doživljene i proživljene elemente stvarnosti. Tu će se, baš na tim tavanicama – kao na bioskopskom platnu ili na neprobojnom graničniku – takođe sretati i tuga i uspomena na umrlu radost, detinjstvo i zrelost koja sebe nekad ne prepoznaje, slabost i spokoj, nesanica i strah, ono što želimo i ono što od te želje ne možemo. Ako ste ikad osetili da je ovaj svet premali ili preveliki za vas, ako vam ljubav koju želite liči na privlačnu stoglavu aždaju, a ona koja vam se daje na običan jastuk u koji uvek možete da se isplačete, onda ste na dobrom mestu, jer ovde, u ovoj knjizi, postoji velika mogućnost da se sretnete s nekom svojom olujom, s nekom svojom tavanicom.
„Snažna priča prefinjene strukture, koja opisuje stvarnost i atmosferu mentalne bolnice i maštovito istražuje granice ljudske prirode.“
Literari hab
„Roman Zuzane Brapcove je književni fenomen, delo koje se kreće po ivici, izvanredno zbog zgusnutog I poetičnog stila. Književni događaj godine.“
Respekt
Šunkinin portret
Osaka, 19. vek. Spora lepota trešanja u cvatu, čudesna muzika kotoa i šamisena i intimni život dobro skriven iza papirnih pregrada, i dalje opstaju u zahuktaloj eri Meiđi. To je svet u kojem Šunkin Mozuja, po svemu izuzetna devojčica iz bogate porodice, nesvakidašnje nadarena za muziku, upoznaje Sasukea, sina malog trgovca koji, već prema tradiciji, dolazi da se uči zanatu kod Mozuja. Ali nakon što Šunkin zadesi velika nesreća, Sasuke postaje njen sluga i učenik za ceo život. I tako počinje ljubavna priča između dva bića iz nespojivih svetova, protkana strašću, lepotom, surovošću, odanošću, čudnim pasijama i mračnim strastima.
Klasik japanske književnosti Đuničiro Tanizaki dao je, s jedne strane, lik žene toliko osobene, toliko talentovane, i toliko nemoguće za vreme u kom je živela, da je divljenje koje je neminovno izazivala uvek budilo destrukciju. S druge strane, stvorio je lik muškarca koji bespovratno živi u svetu van sveta, u ljubavi koja je i štošta izvan i više od ljubavi, i stvorio nezaboravnu ljubavnu priču u čijem se jezgru odigrava dramatična borba svih svetlih dostignuća i mračnih sila ljudske prirode.
Nađi me
Prošlo je mnogo godina otkako su Elio i Oliver okusili ljubav jednog leta u Italiji. Otkako su jedan drugog dozivali sa „zovi me svojim imenom”. Jesu li na kraju uspeli? Ima li odgovora na večno pitanje: postoji li prava ljubav koja nikada ne umire?
Andre Asiman, majstor prikazivanja osećanja, intimnih detalja i psiholoških nijansi, u sada već kultnom romanu Zovi me svojim imenom nadahnutno je i upečatljivo progovorio o ljubavi jezikom savremenih čitalaca i čitateljki. U nastavku Nađi me on nas vraća u čarobni krug jedne od najvećih romansi moderne književnosti, istražujući i dalje bogatu raznovrsnost strasti i preispitujući svoje složene i tanane likove decenijama nakon njihovog prvog susreta.
Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet
Frida i Brenda žive zajedno u iznajmljenom jednosobnom stanu i rade u londonskoj fabrici za flaširanje vina čiji je vlasnik Italijan, a Italijani su i skoro svi zaposleni u fabrici. Dve Engleskinje razmrdavaju uobičajenu radničku svakodnevicu u fabrici jer svaka na svoj način uznemiruje muškarce. Frida je bučna, kritična, otresita i nikome ne ostaje dužna, dok je Brenda naizgled u njenoj senci, tiha je i kruta prema ljudima. Odnosi među junakinjama i junacima romana kulminiraće na izletu koji će na Fridin predlog organizovati fabrički radnici. Prepoznatljiv engleski humor izvire sa stranica ovog romana, koji ipak na kraju obelodanjuje ono što je sve vreme u pozadini tog savršenog berilovskog književnog smeha – ravnodušnost prema drugim bićima, beskarakternost, prevara, nasilništvo, laž i korupcija jesu ključni oslonci na kojima počiva i traje savremeni svet.
Za Beril Bejnbridž u potpunosti važi ono što je za nju napisao Majkl Holrojd: „Beril je pravi originalni književni glas, istinski ozbiljna komediografkinja čije se sve knjige završavaju tragedijom.”
Beril Bejnbridž vešto obuzdava rečenicu i u potpunosti vlada svojim talentom. Ona se poigrava s čitaocima, u isto vreme ih uznemiravajući i očaravajući. Reč je o veličanstvenom umeću. Ukratko, vrhunska proza.
Gardijan
„Preko svake mere duhovita i zastrašujuća.”
Grejem Grin
„Ništa nije moglo promaći njenom pronicljivom oku… to najoštroumnije pero književnog zanata nikog nije poštedelo.”
Ekonomist
Komedija se ovde bavi umećem življenja, i zbija šale na račun onih koji to umeće nemaju.
Njujork tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_864x480.jpg"][/video]
Daljine
Iza je živela s Antalom u svojoj roditeljskoj kući, zajedno sa svojim roditeljima. Onda se razvela, napustila grad u kom je odrasla i otišla u Budimpeštu, gde je nastavila da radi kao specijalistkinja ortopedije. Sada živi u prostranom, moderno opremljenom stanu o kom brigu vodi kućna pomoćnica; odlazi u pozorište, na koncerte, viđa se s popularnim piscem. Njen stari život još jedva čujno pulsira preko ravničarske daljine, u malom mestu, gde svraća jednom mesečno u posetu voljenim roditeljima Etelki i Vinceu. Stvari se, međutim, potpuno menjaju kada Vince umre. Iza poziva majku da živi s njom u Budimpešti, i Etelka s radošću prihvata, ali njihov zajednički život neće se odvijaju onako kako su majka i ćerka, svaka za sebe, zamišljale.
Zašto se bliskost koju tako snažno osećamo prema osobama, gradovima, vremenima najednom rastače i tanji? Kako se dešava da se ljudi koji se vole najednom nemo dovikuju iz daljine? Magda Sabo svojim zavidnim i zavodljivim književnim talentom osvetljava veoma tanane i retko opisivane veze među ljudima, usložnjavajući ih do kraja romana gotovo do tačke neizdržljivosti. Ona nam otkriva da se često dičimo plemenitošću, dok u isto vreme zanemarujemo i povređujemo one koji bi trebalo da su nam najbliži.
Daljine su snažna priča o odnosu koji će tek naći svoje mesto u svetskoj književnosti – odnosu između majke i ćerke.
Neke knjige zahtevaju veliko strpljenje da bi se u potpunosti shvatila njihova složenost i lepota. Ovaj roman je velika lekcija, ona koju učimo iz činjenice da je Iza nije uspela naučiti.
Loren Grof, Njujork tajms
Roman koji je večan.
Tajms
Autorkino duboko razumevanje porodičnih odnosa, načina na koje obmanjujemo sami sebe, ali pre svega njeno saosećanje, čine ovu knjigu tananim i detaljnim istraživanjem dubina ljudskog srca.
Vašington post
Objavljivanje romana Daljine, te duboke i dirljive priče, jeste razlog za proslavu.
Ajriš tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/daljine_trailer_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/trejler_daljine_864x480.jpg"][/video]
Dole kraj reke
Devojčica Meri od jedva četrnaest godina zatrudni. U Irskoj je abortus zabranjen i devojčica uspeva da ode u Englesku, odakle je ipak nasilno vraćaju jer se saznaje za njene namere. Diže se na noge čitavo irsko društvo: sudstvo, crkva, revnosni građani i građanke. Silina advokata, sveštenika, žena koje prekidanje trudnoće osuđuju kao ubistvo najgore vrste, obrušava se na Meri. A Meri ćuti. Ćuti o tome ko je otac. Kada se to bude otkrilo, pokidaće se guste mreže licemerja, neljudskosti i nepravednih zakona koji štite isključivo poredak ustaljene moći. Kako je lako gaziti već zgaženu, kako je lako razapinjati napuštenu, kako je lako pobeđivati nejaku.
Edna O’Brajen iskoristila je istinitu priču za svoj roman Dole kraj reke i kao i uvek u svojim delima nije se libila da istinu baci svima u oči.
Izvanredan roman koji u priči o očaju ne štedi nikoga. Najbolji trenuci gospođe O’Brajen, opojan spoj pronicljivih uvida, intelekta i poezije.
Hilari Mantel
Najtalentovanija žena koja danas piše na engleskom jeziku.
Filip Rot
Bogata priča čiji kontroverzan zaplet uključuje sudije, novinare, učenice, transvestite i ludake. Jedna je od najoštrijih osuda irskog načina života još od drame Playboy of the Western World.
Kirkus rivju
Ova knjiga je potresna, snažna priča koja čitaoca ostavlja na kolenima.
Pablišers vikli
Jedna od najznačajnijih irskih književnica dvadesetog veka.
Njujork tajms
Znam zašto ptica u kavezu peva
Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.
Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno.
Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi.
Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.
„Njen portret je biblijska studija života okruženog smrću.“
Džejms Boldvin
„Predivna knjiga – bezuslovno očaravajuća memoarska proza za naše i bilo koje drugo vreme… Maja Anđelou je rođena spisateljica sa razvijenim čulom za život, a ovo je njena izuzetna autobiografska priča.“
Kirkus rivju
„U svim svojim delima Maja Anđelou istražuje koncepte ličnog identiteta i ljudske istrajnosti iz perspektiva rase, pola, porodice, zajednice i kolektivne prošlosti.“
Njujork tajms
„Dirljiva priča o jednom nesvakidašnjem detinjstvu.
Gardijan
Mini je potreban prostor za vežbu
Mina je kompozitorka.
Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.
Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.
Minina neurotična sestra joj je za petama.
Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije
se bune zbog buke.
Mini je potrebno utešno mesto.
Mini je Lars obećao to mesto.
Mini je sada uteha jedino Bergman.
Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.
Zauvek.
U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.
Brana Miladinov
Koliko često možemo da kažemo da smo pronašli knjigu jedinstvenu po svemu? Pa ipak, sad je imamo: jedinstvenu i po formi i po efektu.
Gardijan
Originalna, britka i nežna analiza jedne samoće.
Arbetarbladet
Pre nego što padne noć
Često za ovu knjigu kažu da predstavlja „Arenasovu Kubu” i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.
Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda.
I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.
Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?
Ovo je knjiga Rejnalda Arenada o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.
Kuća u plamenu
Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice.
Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada.
Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction).
Kada duboki religiozni i politički sukobi postanu lični, sva dotadašnja uverenja, izbori i planovi neizbežno će krenuti put propasti. Nezaustavljivo pustošenje vatre koja se širi iz Kuće u plamenu nadilazi svaku patnju.
Vašington post
Kao i uvek, proza Kamile Šamsi je elegantna i ekspresivna. Ovaj put, Šamsijeva istražuje posledice sudara društvenih normi, porodice i vere u modernom svetu, dok se u centru eksplozije naziru dileme iz antičkih vremena.
Gardijan
Ovo je priča o našem vremenu. Kuća u plamenu je istraživanje identiteta, sukobljenih odanosti, odnosa ljubavi i politike. Šamsijeva je maestralno obradila temu. Reč je o izuzetnoj knjizi koju strastveno preporučujemo.
Sara Sends, članica žirija za dodelu Ženske nagrade za književnost.
Uputstva za spasavanje sveta
Posle „Priče o providnom kralju“, španska književnica Rosa Montero vraća se s romanom „Uputstva za spasavanje sveta”. Taksisti Matijasu umrla je žena koju je veoma voleo i sada živi u dopola sagrađenoj kući s Ćućom i Perom, dva izgladnela, uplašena psa. Doktor Danijel radi u urgentnom centru, ali dane provodi za računarom igrajući opasne igrice, sad već potpuno zaboravivši razlog zašto je odabrao medicinu kao poziv. Serebro je starica sa zavidnom naučničkom reputacijom, bez igde ikoga, koja se uveče dostojanstveno napija u birtiji pored Kačita, javne kuće. U Kačitu radi Fatma, prelepa devojka, maltene još devojčica, koja je uspela da pobegne iz Sijera Leonea, gde su je zadesile strahovite nesreće.
Oko Matijasa, Danijela, Serebro i Fatme vrzmaju se razni sumnjivi tipovi, kriminalci i surovi dečaci iz predgrađa Madrida, a sve zajedno prati ih senka nepoznatog serijskog ubice sreće. Hoće li ovi likovi pronaći pravo uputstvo za spasavanje sveta koji postaje sve naopakiji, usamljeniji, tuđ i bez ljubavi, i tako i spas za sebe u tom svetu?
Proslavljena španska autorka Rosa Montero ovim romanom nudi uputstva koja to nisu i ideju o spasu koji nam je neophodan.
Disanje u mermer
Kada Izabela odluči da usvoji problematičnog šestogodišnjeg Ilju iz sirotišta, počinje da se odmotava klupko nesrećnih događaja iz prošlosti kao nagoveštaj tragedije koja tek predstoji. Litvanska autorka Laura Sintija Černjauskajte piše o temama u kojima će se savremeni čovek lako pronaći, o težnji za ljubavlju, samoći, izazovima koje nosi majčinstvo, osveti i oprostu. Ispričan tonom u kojem se smenjuju čežnja, strah, čak i horor, roman Disanje u mermer predstavlja studiju mračne strane ljudske duše i prava je knjiga za ljubitelje psihološkog trilera.
Mi smo ti
Nahid prvog dana na univerzitet dolazi u mini-suknji odlučna u nameri da bude slobodna žena. Jer ona je jedina u svojoj porodici, jedina među svih sedam sestara upisala fakultet i jednog dana postaće lekarka. Ona je ponos porodice, pre svega majke, ali ponajviše najmlađe sestre Nure. Nahid, međutim, ubrzo shvata da je sloboda znatno složenija i zahtevnija akcija od skraćivanja suknje i oslobađanja nogu. Vreme je prevrata u Iranu, vreme demonstracija i revolucije. Zajedno s Masudom, svojom ljubavlju, Nahid postaje deo grupe koja se protivi režimu, neslobodama, potčinjavanju. I dok majka svake noći strepi, najmlađa sestra Nura time je potpuno oduševljena. Jer ima li jače strasti od borbe da tvoj život bude nesputan i živ? I imali li ičeg brutalnijeg od sile koja ti se na tom putu ispreči i nahuška iskežene kerove u zatvorima, palacne vatrenim jezicima pušaka i topova?
Posle strahovitih događaja u domovini, Nahid i Masud zajedno s ćerčicom Aram uspevaju da se domognu Švedske. I Nahid i Masud izgubili su u revoluciji život za koji su se borili. I sada se u mirnoj Švedskoj različito nose sa svojom nemirnom unutrašnjom smrću. Masud će se okomiti na ono što je nekad simbolizovalo ideju o novom životu, a zatim svedočilo njenoj propasti – na svoju ženu. I biće nemilosrdan.
Nahid će nasuprot tome dati sve od sebe da učini nemoguće – da vrati ono što je u revoluciji nestalo. Jer za Nahid ne postoji ideja o novom životu, za Nahid se novi život rađa usred i uprkos svim smrtima koje pokušavaju da nas raščine.
Ispričan u jednom, žestokom dahu, roman Mi smo ti jeste priča o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućim stilom, Golnaz Hašemzade Bunde postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo.
Već je prva rečenica izuzetno snažna: „Smrt je oduvek bila sa mnom.” Roman koji otvara takva rečenica mora biti razarajuć, pun besa, bola i krivice. Ovo je priča o nasilju i na ličnom i na opštem nivou. Priča o ljubavi prema detetu i mržnji prema roditeljstvu. O slabašnom, ali upornom plamičku nade – iskri života.
Svenska Dagbladet
Pričao o iskustvima tri generacije žena čvrsto vezanim tugom i nasleđem koje majka predaje ćerki, a koje nije moguće izbeći.
Ekonomist
Nahidina ispovest sastavljena je od kratkih i brutalnih rečenica, a njihov rezultat je neopisiv. Autorka se ne plaši da pokaže sve što nije lepo i daje nam zadivljujuću priču o smrti, nacionalnom identitetu i majčinstvu.
Cirkus rivju
Jezikom koji je poput poezije, autorka gradi priču tako da podseća na pismo majke ćerki, ispovest puna bola i ljubavi u kojoj Nahid pokušava da verbalizuje ono za čim najviše žali, ali i da svojoj ćerki podari odgovore na sva pitanja koja je imala, ali ih nikada nije postavila.
Literari rivju
Kakva knjiga! Skoro da je nemoguće opisati je! S jedne strane tu je zaplet, s druge atmosfera… Ovaj roman nam iz prve ruke pokazuje kako je biti izbeglica i s nama deli osećaj istrugnutosti iz sopstvenog života. Priča je u potpunosti ogoljena, jasna i hrabra. I na sreću, pokazuje da je želja za svetlijom budućnošću neuništiva.
Femina
Autorkin psihološki uvid je oštar poput noža, što njene junakinje i junake čini izuzetnim i nezaboravnim. Ovo je roman čiji intenzitet poziva na čitanje iz prve. I ovo je jedan od romana koji će svoje čitaoce lupiti posred čela i to na najbolji mogući način.
Ilta-Sanomat
Zovi me svojim imenom
Italija, 1983. Eliju je sedamnaest godina i leto već po običaju provodi u porodičnoj vili iz 17. veka, na samoj obali mora. Kao i svake godine, po pozivu, u vilu se na šest nedelja useljava mladi naučnik koji ima mogućnost da u očaravajućoj atmosferi, među intelektualcima i pod italijanskim suncem, pripremi svoj rad za objavljivanje. Zauzvrat, treba da pomaže Eliovom ocu, profesoru, oko korespondencije i papirologije.
A gost za to leto je dvadesetčetvorogodišnji Oliver. Kaiboy, il muvi star, u razdrljenoj košulji i s tajanstvenim osmehom na preplanulom licu, Oliver se jednog dana, kao sam duh lepote i strasti, pojavljuje iz taksija, u drvoredu borova, i odmah osvaja sve svojom ležernom prirodom. Ali ono što će Oliver probuditi u Eliju biće mnogo više od obične simpatije.
Ako ste ikada osetili požudu koja vas je terala da preispitujete svaku reč, svaki pokret, svaki pogled osobe koja vam je srce srca, ako ste kao u groznici čekali da vam se obrati, prepozna vašu aluziju, odgovori na nju, uzvrati osmeh… Ako ste ikada bili zaljubljeni jednom i zauvek, onda je roman Zovi me svojim imenom napisan upravo zbog vas.
„Nesvakidašnje lepa knjiga.” Njujork tajms
„Asiman se u ovom romanu pokazao kao pronicljiv gramatičar žudnje.”
Njujorker
„Ako ste ikada bili svojevoljna žrtva opsesivne ljubavi – sile jače od vas
samih koja vas neumoljivo vuče ka objektu vaše žudnje – prepoznaćete svaku
nijansu izvanrednog romana Andrea Asimana.”
Vašington post
Dendriti
Dvadesetih godina XX veka, u grad Kamden, u Nju Džerziju, stiže Grk Adonis Kabanis džepova gladnih američkog sna. Iz istog grada, dvadeset godina kasnije, zapucaće prvi američki serijski ubica, a četrdeset godina nakon toga počinje roman Dedriti, i to u školskom toaletu gde se sreću dve devojčice, jedna uplakana, druga besna. Kamden se od grada koji obećava s početka veka pretvorio u skupine zatvorenih fabrika, siromašnih četvrti i oronulih kuća. U jednu od njih, jedne noći, neće se vratiti mladi, razjareni Pit, a narednog jutra njegova majka Luiza umreće od brige i tuge. Dvanaestogodišnja Mini tako će ostati siroče i sasvim slučajno postati deo porodice svoje školske drugarice Lete. I to baš u trenutku kada Letin očuh, Bejzil Kabanis, praveći večeru počinje da se pita gde je i kad pogrešio, pa je sve pošlo naopako…
Onako kako se granaju dendriti, vijugaju se i prepliću životi junaka i junakinja ovog upečatljivo ispripovedanog romana koji govori o nekoliko generacija imigranata i nikad dosanjanom snu o srećnom životu.
Dendriti su roman o večitoj dijaspori, propuštenim prilikama i pogrešnim izborima, ali i o nadi da nas negde čeka bolji, naš život, potrebi, najvećoj od svih – da pripadamo mestu koje će nam pružiti sigurnost.
Roman je dobio Nagradu za književnost Evropske unije.
Stvari koje padaju s neba
Teta Ana je dobila na lotou. Kakva slučajnost i kakva sreća! Ali onda joj je s neba pala još jedna pobeda, isto loto samo različiti brojevi. Kakva slučajnost i kakva nedoumica. Zašto baš ja, pita se teta Ana,i šta sad? Teta Ana je spavala pune tri nedelje od šoka.
S neba je pao grumen leda. I pogodio mamu u glavu dok je sadila jagode u svojoj bašti. Kakva nesrećna slučajnost. Da li je moguće da i takve stvari padaju s neba, pita se tata. Zašto baš moja mama, želi da zna osmogodišnja Sara.
Ribara Hamiša Makaja grom je udario čak tri puta. Tri puta je Hamiš imao tu nesreću da baš njega pogode stvari koje dolaze s neba, i isto je toliko puta Makaj imao sreću da preživi.
Ahavin roman neobična je hronika srećnih i nesrećnih slučajnosti koje mogu zadesiti svakog
čoveka, i istovremeno nežan priručnik o tome kako se nositi s pojavama na koje nemamo nikakvog uticaja.
Stvari koje padaju s neba jeste tužna priča donesena na iznenađujuće duhovit način, bez patetike, bez zapadanja u očaj. Roman koji će vam dozvati suze u oči i osmeh na lice.
Retrovizor, rame, žmigavac
Sonja živi u Kopenhagenu, prevodi sa švedskog krimi romane pune nasilja, upravo ju je ostavio momak zbog mlađe devojke, a ona je prevalila četrdesetu i sada je upisala časove vožnje uporna u tome da nauči da upravlja automobilom. Uz to, pati od paroksizmalnog pozicionog vertiga, odlazi kod Elen, koja sebe naziva masažnom terapeutkinjom, i ponekad se viđa s drugaricom iz detinjstva Moli, koja ima master iz psihologije i ljubavnika šamana…
I da, Baling, Sonjin rodni grad, malo provincijsko mesto na severu Danske, sada je daleko iza nje. U Balingu su Sonjini stari roditelji i sestra Kejt, sa svojom srećnom porodicom koju čine muž, deca i, naravno, zlatni retriver, srećna sestra Kejt sve dok neko ne otvori vrata njenog mračnog podruma…
Retrovizor, rame, žmigavac je priča velikog grada koji često velika očekivanja ume da pretvori u veliku usamljenost. Ovo je priča o izgubljenim ljubavima i čežnji da se vratimo na mesta koje više ne postoje. O potrebi i želji da se živi svoj život i istovremenoj zaglavljenosti u sopstvenom životu.
Dorte Nors je veličanstvena, smela i duhovita spisateljica, a drama koju razotkriva u svom romanu pre svega je ljudska: šta znači živeti u savremenom metropolisu, kako biti žena u 21. veku i najzad, kako pronaći svoje mesto u svetu, ma koliko ono bilo beznačajno i neizvesno.
Kad se Sonja oslobodi stega koje je sebi nametnula, pripovedanje se uzdiže do neslućenih visina, kao labudovi koje sa čežnjom posmatra. U tim trenucima autorkin nesvakidašnji, eksperimentalni narativni stil postaje čudesan
Gardijan
Njena proza je od ogromnog značaja jer je čin rehabilitacije i afirmacije: ona vraća pokretačku snagu starijim ženama, skrajnutim u svakom društvu, pa čak i u skandinavskom, pogotovo ženama koje nemaju decu ili su neudate, i daje im centralno mesto.
Fajnenšel tajms
Sonja je u svakom smislu moderna heroina – sredovečna, bez partnera, hronično usamljena, bori se da prebaci život u drugu brzinu, prava suprotnost Bridžet Džouns. Duhovito, vispreno, s dozom nelagodnosti.
Tajm
Kao da čitamo danskog Vudija Alena: Retrovizor… se bavi egzistencijalnim pitanjima, običnim životom, pun je pitkog humora… S jedne strane, ova poetična knjiga predstavlja s ljubavlju napisanu parodiju nordijskog načina razmišljanja, ali u dubljem smislu, ovo je ljubavno pismo jednom nestalom svetu, svetu detinjstva.
Dejli mejl
Prilog istoriji radosti
Ugledni, imućni gospodin u godinama pronađen je obešen u svojoj velelepnoj vili. Skoro sve upućuje na to da je reč o samoubistvu, ali mladom Policajcu jedan skoro neprimetan trag pobuđuje sumnju. Naslućujući da je ipak reč o ubistvu, Policajac sprovodi ličnu istragu koja će ga odvesti do neobične, narandžaste kuće pod praškim brdom Petšin. U kući žive tri ugledne gospođe, Dijana Adler, Birgit Strather i Erika Ajs, ali one trenutno nisu tu, na jednom su od svojih mnogobrojnih proputovanja. Ko su tri obrazovane i odlučne gospođe koje govore nekoliko jezika, imaju svoju filmsku kompaniju, drže preskupe časove joge i kreativnog pisanja? I ko je Ingrid Vizental, čija se senka nadvija nad svim događajima?
Prilog istoriji radosti se iz krimi priče pretvara u potresno svedočanstvo o sudbini napastvovanih devojaka u različitim zemljama sveta u proteklih sedamdeset godina, u miru jednako kao i u ratu. Fikcija i faktografija smelo se prepliću u ovom silovitom, potresnom i pre svega istinitom romanu, koji XX vek proglašava vekom žrtava.
Može li pravda biti zadovoljena ukoliko su zločinci pošteđeni pred zakonom samo zato što su ratni pobednici, bogataši, ugledni političari – samo zato što su muškarci? Koliko još nasilja i ratova treba da pustoši svetom dok nas patnja konačno ne učini humanijim?
Možda odgovor imaju samo laste, prave junakinje ovog romana, slobodna, hrabra, požrtvovana i nenasilna bića koja, upravo zbog toga, jedina znaju šta je istinska radost.
„Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kaži, više me ni najmanje ne zanima.“
Ratka Denemarkova
„U formi kriminalističkog romana koji kombinuje stvarne događaje i fikciju, ’Prilog istoriji radosti’ je žestoka osuda svih oblika nasilja nad ženama svuda u svetu.“
Gardijan
Gospođa Berg
Mladi Mario zaljubljuje se u svoju susetku sa drugog sprata, gospođu Berg, misterioznu ženu u lepršavim haljinama. Razmišljanja o gospođi Berg i razgovori s njom, za nju bezazleni, a za dečaka razlog neprestanog preispitivanja sopstvenih osećanja, ispunjavaju veći deo Mariovih dana, a noći fantaziranja o lepoj susetki, čijoj privlačnoj snazi dečak bezuspešno pokušava da se odupre. Kroz pripovest u kojoj se događaji polako i nenametljivo razotkrivaju, uvek u senci unutrašnjih previranja aktera, odrasta i glavni junak u stalnom pokušaju da razume i prihvati ono što čini život: ljubav, izdaja, tajne, otuđenost, razočaranje u idele, smrt bližnjih.
Cela priča u rukama je samo jednog junaka, i iz te jedinstvene muške perspektive Soledad Puertolas promišlja najdublje i najtananije odnose sa ženskim junakinjama kojima je protagonista okružen, s majkom, sestrom, ženom i ćerkama, što čini okosnicu ovog romana koji je sav od nagoveštaja, traganja i intimnih spoznaja. Među svim ženskim likovima izdvaja se upravo nedokučiva gospođa Berg, predmet divljenja i tajnih čulnih ekstaza, intimni putokaz za sve kasnije odnose glavnog junaka sa ženama, vrsta orijentira i ideal prema kom se meri i s čim se upoređuje sve.
„Soledad Puertolas je još jednom pokazala s kakvom se lakoćom snalazi na polju emocija, njena potreba da rasvetljava unutrašnje biće, njegovo svevremeno traganje i egzistencijalističko pomirenje, njen stil, jesu odraz umetničke zrelosti i svega onog što čini dobru književnost… Pročišćena proza, suštinska, s poetskim nijansama, i pokojim komičnim elementom.“
El Mundo
„Gospođa Berg je pravo čudo književne prirodnosti. Soledad piše u stilu koji se i očekuje od velikih romanopisaca, čije su jedino sredstvo svakodnevne reči… Pročišćen, precizan stil… Soledad je oduvek pisala o krhkosti, da na ovom svetu nema ničega što bi sprečilo da čovek ne bude povređen. …Unutrašnji realizam ovog veličanstvenog romana, ocrtava konture modernog čoveka, sa svim njegovim sumanutim idejama i patnjama, potragom za spokojem, njegovim vekovnim umorom.“
El Pais
Seksualni život ružne žene
Ružna žena Žusijanara, glavna junakinja romana, u potrazi je za ljubavlju. Kao i svako ljudsko biće, doduše. Poduhvat osuđen na propast? Lepoticama to sigurno polazi za rukom. Ili možda i ne? Šta je to ljubav i ko je lep, a ko ružan? Ko sme, zna i može da da odgovor na ta pitanja?
Nema mnogo detalja i Žusijanarinoj ružnoći, osim što se zna da je debela, i da joj zbog skupih krema koje se reklamiraju u novinama rastu dlačice po licu. Mnogo se više govori o mislima i osećanjima koje joj etiketa „ružne” donosi i posledicama koje mladu psihu imaju savremeni pojmovi lepote, iskrivljeni, pomodni, neprirodni. Pišući roman u formi naučnog rada, Tažesova duhovito progovara o prijatnim i neprijatnim doživljajima svoje junakinje: o njenoj spoznaji vlastite ružnoće, defloraciji, kratkoj vezi s netalentovanim slikarom ili prodavcem kome su trebali sati da istraži njene bujne grudi… Veoma precizno, uz raskošan smisao za humor, pogađa u srž sumorne svakodnevice. Svoje čitateljke i čitaoce Tažesova i te kako ume da nasmeje, ali ih, istovremeo, i to veoma nenametljivo, tera na razmišljanje.
I dok seksulani život ružne žene nije nimalo neuzbudljiv, iako skoro svi odbacuju Žusijanaru, za čitaoce je nemoguće da ne budu uz nju do samog kraja. Jer, kako sama autorka kaže: „Ružna žena je stanje duha kroz koje svaka od nas prolazi”.
Neodoljivo luckasta, Klaudija kroz svoje očaravajuće likove ogoljava ludosti koje su u svima nama.
Dnevni list O Globo
Čitalac ne može da se ne smeje naglas tokom čitanja. Uspeh Tažesove je u tome što ume da izmami iskren i solidaran smeh, prožet razmišljanjima o borbi protiv društvom nametnutih uzusa.
Dnevni list O Estado de São Paulo
Klaudija Tažes pokazuje neverovatnu sposobnost da iz srži ljudske nesreće iskopa tračak sreće.
Sintija Moskovič, spisateljica
Devojke iz Sao Paula
Jedan od najvažnijih brazilskih romana 20. veka, koji je uzdrmao Brazil progovorivši o brutalnostima vladajućeg režima, prati živote tri prijateljice: Lorena Vaz Leme, bogatašica u potrazi za ljubavlju, Lija de Melo Šulc, levičarka i gerilka, i Ana Klara Konsejsao, lepotica iz favele – simboli društvenih kategorija u Brazilu – u samo dva dana proživljavaju dramatične trenutke koji će ih zauvek izmeniti.
Devojke iz Sao Paula poziraju na fotografiji kojom se roman otvara, snimljenoj u brazilskom megalopolisu, 70-ih godina prošlog veka, za vreme diktature Emilija Medisija. Odnosi koji se uspostavljaju između tri studentkinje reprezentuju odnose u duboko raslojenom brazilskom društvu kojim upravljaju privilegovani belci evropskog porekla, nekadašnji robovlasnici – koji ne žele nikakve promene, iako se trune u sopstvenoj dekadenciji – dok je na društvenom dnu najsiromašniji, odbačeni sloj u favelama, kom, ukoliko do promena ne dođe, nema spasa. Promene kao neophodnost i neminovnost jesu lajtmotiv ovog romana, a nužda da se bude slobodan, naročito kada se sloboda zatire, pokretač je svih likova.
Roman Devojke iz Sao Paula spada među najznačajnija dela čuvene brazilske književnice Ližije Fagundes Teles, ali je istovremeno i jedan od najvažnijih brazilskih romana 20. veka, koji je, progovorivši o najbolnijim temama ne samo brazilskog društva već i moderne civilizacije uopšte, prekinuo ćutanje na koje je književnost u toj zemlji tada bila osuđena.
Priča o providnom kralju
Srednji vek, Francuska, poprište krstaških pohoda, viteških borbi i surove odmazde crkve. Nakon što joj oca, brata i dragog prisilno odvedu u rat, seljančica Leola ostaje potpuno sama. Izbor joj je nametnut, odluka hrabra: skida s mrtvog viteza oklop i oblači ga. Preobučena u muškarca, u tim opasnim vremenima nemirnog sveta, pokušava da se spase kao žena.
Slična i istovremeno veoma različita od svog književnog pretka Don Kihota, Leola, i muško i žensko, kreće u potragu za dragim i na tom putu sreće vešticu Ninev, koja možda i nije veštice već samo inteligentna žena – svoga Sanča Pansu. Leoline vetrenjače biće, međutim, sasvim drukčije: boriće se da osvoji pravo da piše i čita, voli i misli slobodno, da živi…
„Rosa Montero je napisala roman o samilosti čije su junakinje dve izrazito različite žene koje nas vode kroz pripovest sa istorijskom pozadinom, ali ispunjenu i elementima fantastike. Radnja je smeštena u XII veku, ali je poruka ovog romana univerzalna.” El Pais
Upečatljivo delo Rose Montero, jedne od najznačajnijih savremenih španskih književnica, s jedne strane oslanja se na književnu tradiciju, i to ne samo na Don Kihota već pre svega na stari, autentično španski žanr pikarskog romana. S druge strane, tradicionalne elemente osavremenjuje, kombinuje ih s drugim žanrovima, prepliće fikciju i faktografiju kreirajući modernu romanesknu formu, koja književnu i istorijsku tradiciju teži da prevrednuje, osvetljava je na neočekivan način i u izvesnom smislu pervertuje ukazujući tako na stereotipe i nove vrednosti.
U Priči o providnom kralju na sasvim nov način doživljavamo srednjovekovne ličnosti poput Eleonore Akvitanske, Abelara i Eloize, Ričarda Lavlje Srce i saznajemo o ugušenim slobodarskim idejama poput katarskih. „Skoro čitav jedan vek, svet, ili barem deo poznatog sveta, živeo je u snu napretka. A onda je pobedila prisila… Ovaj roman teži da predstavi taj proces, ali s gledišta ljudske svesti. Pre sam htela da zabeležim mitove i snove, miris i znoj tog vremena nego same istorijske događaje”, napisala je autorka.
Majstorska pripovedačica, Rosa Montero nepogrešivo vodi svoje likove kroz bezbrojne avanture, od ljubavi i prijateljstva do tragičnih obrta, ne ispuštajući pritom ni za trenutak čitaočevu ruku. Ova bajka za odrasle, kako ju je autorka jednom prilikom nazvala, kao i svaka bajka govori o najvažnijim životnim iskušenjima.
Priča o providnom kralju nagrađena je 2005. prestižnom španskom nagradom za književnost Ke ler.
Ekskluzivni intervju s Rosom Monterom, Večernje novosti:
Dve ozbiljne dame
Ekscentrična i nepredvidljiva Njujorčanka Kristina Gering i njena jednako neobična, uznemirena i napeta prijateljica gospođa Koperfild, sreću se na zabavi. Dve ozbiljne dame, koje se ne mire sa postojećim stanjem stvari, s tuđim ali često ni sa sopstvenim izborima i koje su spremne na ono na šta drugi ljudi i ne pomišljaju, tvrdoglave se drže svoga puta – jedna je u potrazi za ličnim spasenjem, druga za sopstvenom srećom. Gospođa Koperfild nerado odlazi u Panamu s mužem, ali tamo upoznaje prostitutku Pacifiku, u koju se zaljubljuje. Gospođica Gering, s druge strane, nerado i naizgled iz čista mira, velelepnu kuću blizu grada zamenjuje straćarom na izlovanom ostrvu i okuplja oko sebe neobično društvo: prodavca nekretnina u potrazi za svojim umetničkim bićem, bivšu daktilografkinju koja očajnički traži nekoga ko bi joj, umesto nje same, ispunio život, starca koji veruje da ponovo može da bude mlad…
Gospođa Koperfild i gospođica Gering ponovo će ukrstiti puteve na kraju romana za stolom u mračnoj krčmi. Dve ozbiljne dame, stare prijateljice, sešće jedna spram druge da se ponovo upoznaju i što je još važnije – da otkriju same sebe.
Dubok, tajanstven, neobičan i duhovit, roman Dve ozbiljne dame (1943), za koji je Tenesi Vilijams svojevremeno rekao da zaslužuje da postane klasik više od ijednog drugog modernog romana, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku. Neobična i upečatljiva dela Džejn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni kritika nije bila naklonjena. Kao što gospođica Gering na neke osobe deluje pomalo uznemirujuće i često mora da tera ljude da razgovaraju s njom, i Dve ozbiljne dame Džejn Bouls pomalo su neprijatne, pomalo uvrnute, pomalo uznemirujuće, i razgovaraju samo s čitaocima nesklonim osrednjosti. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati.
Moja omiljena knjiga. Nijedan drugi moderan roman ne zaslužuje više od ovog da postane klasik.
Tenesi Vilijams
Zavidim čitaocima koji još nisu pročitali Džejn Bouls, kao i ljudima koji tek treba da pročitaju Mensfildovu ili Vulfovu i koji će tek doživeti ushićenje i šok i otkrovenje čitajući ta jedinstvena klasična dela.
Ali Smit
Jedna od najboljih modernih prozaistkinja. Nijedan drugi pisac nije u stanju da tako dosledno stvara tako kvalitetna i nesvakidašnja dela, a nesvakidašnje je neizostavan sastojak velike umetnosti. Džejn Bouls pruža nam, skoro bez izuzetka, taj najređi od svih užitaka.
Džon Ešberi
Tri Marije
Roman prati odrastanje i sazrevanje Marije Auguste, devojčice prerano ostale bez majke i kao i mnoge njene vršnjakinje, poverene na staranje i vaspitanje časnim sestrama u katoličkoj školi, gde upoznaje druge dve Marije, Mariju da Gloriju i Mariju Žoze. To su tri prijateljice, tri zvezde iz sazvežđa Tri Marije, tri životna principa. Hoće li Marija koja pređe granice biti srećnija od one koja se povinuje društvenim obrascima? Koliko će snage biti potrebno da se sija na pustom nebu izneverene ljubavi?
Jedna od najvećih brazilskih spisateljica, Rakel de Keiroz, pruža nezaboravne portrete devojaka koje pokušavaju da nađu sreću u stvarnom svetu, koji je toliko različit od onog iz njihovih omiljenih ljubavnih romana, i u kom je samo muškarcima dopušteno sve.
Njena Zemlja
Koristeći se mitskim arhetipom o zajednici žena na usamljenom, odvojenom prostoru, utopijski roman Š. P. Gilman istražuje rodne odnose i poziva tadašnje čitateljke i čitaoce – a taj se poziv ne stišava ni danas – da preispitaju svoje pretpostavke i mišljenja u vezi s tim odnosima.
Poruka romana je jasna: kada muškarci prihvate svet u kojem su žene aktivne i uključene u različite sfere života, u kojem se život odvija po principima nenasilja i ljubavi, ravnopravna heteroseksualna zajednica može ponovo da se rodi na sasvim novim i humanijim vrednostima.
