Nasleđe
Otac je umro i deca nisu dobila jednako nasledstvo. Bergljut se ionako ne viđa s porodicom preko dvadeset godina, a Berg je ljut jer nije dobio vikendicu na Valeru. Astrid i Osa su privržene majci i ocu koliko se to samo može biti i ne čudi što su u raspodeli prošle najbolje. Porodica je ugledna, otac je bio ugledan, deca se bave uglednim poslovima. Ali oko nasledstva se svađaju i najbolji, zar ne? Na prvi pogled sve je normalno. Normalno.
Dok Bergljut ne shvati. Ne izgovori. Ne zatraži. Ali ne vikednicu na Valeru, ne deo kuće, ništa od toga, ne materijalno. Bergljut želi da svi jednako raspodele pravo nasleđe koje je ostalo iza oca. Ne, želeti nije prava reč, za Bergljut je to stanje životne neophodnosti. Ako njena majka urla da Bergljut izmišlja, jer Bergljut je oduvek izmišljala, još otkako joj je bilo pet godina, pa Bergljut je i kao svoj poziv odabrala dramu: ona jednostavo izmišlja!, ako njena majka urla i ćuti jer zna. Ako sestra Osa prezire Bergljut jer joj ništa ne veruje. Ako druga sestra Astrid, borkinja za ljudska prava, veruje i Bergljut i ocu, i smatra da je prethodnica oprostu zaborav. Ako je samo Berg na njenoj strani jer je nešto video. Onda očevo nije samo Bergljutino nasleđe. Iako je u toj raspodeli ona primila najveći deo.
Roman Nasleđe bio je najčitaniji u Norveškoj i izazvao je najveći sklandal. Vigdis Jurt piše kao da reči dolaze pravo iz srca koje krvavi, njen stil je miran, pa zadihan, repetativan, pa oštar kao najpreciznija unutrašnja bol. Zato što tako piše o mraku usred kog niko ne želi ili nema snage da upali svetlo, zagrli, osudi, razume, potvrdi, Vigdis Jurt je svom romanu obezbedila status modernog klasika.
Nasleđe je najveća skandinavska književna priča u proteklih dvadeset godina, pored Knausgora, s čijim se delom često poredi. Kao i Knausgor, Jurt piše protiv represije, tabua, sa željom da se stvari nazovu pravim imenom.
Njujorker
Snažan i saosećajan roman o nasleđu, traumi i nasleđu traume.
Tajms literari saplement
Nasleđe se čita kompulzivno, to je roman koji pitanja srama pretvara u oružje protiv ćutanja.
Pariz rivju
Nasleđe je majstorsko raspakivanje tenzija, tajni i veza koje drže porodicu na okupu.
Los Anđeles rivju of buks
Zima
Sofija živi na selu i pozvala je sina Artura i njegovu devojku Šarlot na Božić. Ali kako se vreme posete bliži, tako se i majčin i sinovljev život komplikuju. Sofija je život provela kao racionalna, praktična žena, vlasnica profitabilne firme, samohrana majka, žena koja se u britanskom konzervativnom sistemu vrednosti osećala kao svoja na svome. Problemi počinju kada u banci, neposredno pred Božić, ne uspe da podigne novac neophodan za pripremanje večere. Artur se bavi pomalo bizarnim poslom, onlajn lovi ljude koji nisu prijavili upotrebu tuđeg dela u svom delu, ma koliko minimalna ta upotreba bila. „Žrtve“ prijavljuje firmi pomalo vojničkog naziva SA4A, s kojom komunicira samo automatskim mejlovima. Ali Artur je i autor bloga Art u prirodi, gde pokušava, naravno takođe onlajn, da ukaže da se veza s prirodom mora povratiti i učvrstiti. Neposredno pred polazak kod majke, Šarlot ostavlja Artura i on joj u panici pronalazi zamenu, izvesnu Luks, devojku koju sreće u biblioteci, i plaća joj hiljadu funti da glumi Šarlot. Božiću će se, slučajem nesrećnih okolnosti, pridružiti i Sofijina rođena sestra, Artova tetka Ajris, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava. Takav Božić, s praznim frižiderom i nezvanim gošćama, otkriće mnoge tajne ove porodice, i postaviti na sto neizbežno pitanje – koliko je sagledavanje sopstvenog života doprinelo ili oduzelo dobroti celog čovečanstva.
Zima je deo književnog kvarteta Ali Smit koji čine četiri zasebna a ipak isprepletena romana, slično godišnjim dobima. Reč je o svojevrsnom književnom eksperimentu, Ali Smit je u romanima, između ostalog, opisivala globalno važne događaje koji su se odvijali tokom pisanja. Romani se bave ključnim pitanjima modernog društva – koliko politika utiče na naše živote a koliko mi na politiku, koliko je digitalni život promenio naš jezik i poimanje stvarnosti, i sluša li sadašnjost prošlost.
Njujorška javna biblioteka proglasila je ovaj roman knjigom godine.
Malo je pisaca na svetu čija je proza toliko neobična i primamljiva.
Njujork tajms
Zima punim sjajem zasija onda kada vesti izblede i stope se sa skorašnjom i drevnom istorijom, podsećajući nas da je sve ciklično.
Obzerver
Proza Ali Smit – taj zaštitni znak nestašne duhovitosti i igre reči – radosni je podsetnik na najosnovnije, elementarne užitke čitanja. . . Zima je priznanje moći koju priče imaju. Prožeta je preko potrebnim humorom, srećom i nadom.
Indipendet
Džoni Panika i Biblija snova
Ispovedna snaga Silvijine poezije preobražava se ovde u distancirano pripovedanje, retko kada u formi prvog lica, kojim se izlažu žanrovski i tematski prilično raznolike pripovesti kako o silovitim tako i o jedva primetnim gibanjima u svetu, među ljudima, u sećanju ili u fantaziji umetničkog uma.
Priče podjednako odlikuje pobuna koliko i zapitanost nad slepilom i gluvoćom sveta nesposobnog da izuzetnost i različitost shvati i apsorbuje. Kroz mnoge priče provejava identitetska strepnja – strah divljeg kreativnog duha žene od utapanja u matrice domaćičkog i majčinskog perfekcionizma. Svima im je pak zajedničko grabljivo poetsko oko koje munjevito hvata pojedinosti i sitnice, u punoći njihove čulnosti, i njima zasićuje pregledno fabularno pripovedanje, tvoreći pritom jednu paralelnu mrežu značenja, oslonjenu na arhetipsku slikovnost i simboličnost mitotvorstva.
U najboljoj modernističkoj tradiciji, onoj koja deli svoju ranjivost i ushićenost s romantizmom, priče Silvije Plat, i kad se nižu kao isečci banalnog života, kriju bleskove – male epifanije kojima svakodnevica nagrađuje (ili kažnjava?) one koji hodaju otvorenih očiju i hteli bi da polete.
Brana Miladinov
Priča o utvarama
Da li vam se nekad učinilo da su ljudi tek utvare? I da su te utvare, koje su možda ipak samo unutrašnje projekcije, življe od osobe od krvi i mesa? An je pijanistkinja, Francuskinja koja se preselila u Beč zbog ljubavi prema Tomasu. Četvrt veka kasnije An i Tomas postaju stranci, žive odvojene živote, spavaju u različitim sobama. An počinje da se pita: da li je zajednički život tek opsena, da li je ljubav stvarna, je li povezanost samo iluzija? Postoji li ljubavnica? Kako vreme prolazi i supružnici se sve više udaljavaju, prisustvo ljubavnice-utvare postaje snažnije. Hoće li An uspeti da odagna lelujavu prikazu koja je progoni ili će možda u nepoznatoj seni prepoznati sebe?
Ovo je priča o duhovima. O sanjarijama mladosti, sablastima preljube, avetima starenja. Laura Frojdentaler nas promišljeno i bez patetike uvodi u svet nevere, usamljenosti i otuđenja i nagoni da se zapitamo koliko su utvare žive u našim životima.
Roman je dobio Nagradu Evropske unije za književnost.
Sestre
Oluja na napuštenim teniskim terenima pored škole, September je plesala među stablima, izazivala smehom nebesa. Bila je previše živa, toliko da je uzela život svima oko sebe. Džulaj će se nositi s tim dok joj kosa ne osedi.
Džulaj i September su sestre tinejdžerke, skoro kao bliznakinje. Nakon nezgode u školi, sele se s majkom Šilom u Jorkšir, u Vilu Setl, duboko uznemirujuće mesto blizu mora. I dok sestre provode dane čeprkajući po praznoj i trošnoj kući, igrajući se žmurke i smišljajući nove smelosti, Šila se ukopava dublje u krevet i izlazi samo noću kada devojčice spavaju, mada ni tada ne uspeva da pobegne od mračne prošlosti i jakog destruktivnog uticaja mrtvog muža.
Dejzi Džonson nas smelo i impresionistički vraća u prošlost, stvarajući atmosferu straha i propasti, uvek uz nagoveštaj da koračamo ka nečem još gorem. Sestre su snažan i duboko dirljiv prikaz tuge i krivice, a pre svega ogromne ljubavi i sestrinske povezanosti koja briše pojedinačne granice postojanja.
Spartanke
Malo je ili nimalo knjiga kod nas o tome kako je pola čitave ljudske populacije živelo u staroj Grčkoj. Znamo da je ženama u antici mesto bilo u kući, da nisu imale prava da učestvuju u javnom životu, i da su, spram tadašnjeg određenja njihovog ponašanja i intelektualnih predispozicija, bile svrstavane u isti skup s decom i životinjama. Ali da li je tako bilo u svim delovima grčke civilizacije? Da li je i u ovom pogledu čudesna Sparta bila posebna? Šta su zaista radile Spartanke dok su im muževi provodili život po agogama ili u ratu? Je li Likurg izdao naređenje da se ženska novorođenčad bacaju niz litice Tajgeta? Da li su sestre jele isto koliko i braća i s koliko se godina postajalo suprugom? Kakav je bio odnos društva prema preljubi i silovanju? Jesu li žene u Sparti zaista bile nemi i nevidljivi deo društva? Ova knjiga neophodna je kao još jedno snažno svetlo koje moramo uključiti u ogromnoj sali istorije u kojoj su mnogi delovi i dalje u tami, ako verujemo u ono Historia magistra vitae est.
„Ako je spartanski patrijarhat stvorio model snalažljivosti u dosta dugom trajanju, onda su Spartanke u takvom društvenom modelu morale ostvariti nešto što sam nazvala nadsnalažljivošću: to je podrazumevalo odlično razumevanje društva, njegovih pravila i njegovih nedoslednosti.”
Svetlana Slapšak
Požuri i izmisli grad
Desi se neko lice, ili dvorište, nečiji glas, delić noći, dese se sećanja. Od njih su priče Lejle Kalamujić. Dođe dan kad ponovo legneš u svoj stari krevet, kad kraj više ne može da se rasteže i prećutkuje, ptice počnu da udaraju u prozore, a ljudi odu, i nestanu. Od tih su dana priče Lejle Kalamujić. I od još jedne koordinate uz to koja se na prošlost i sadašnjost učvršćuje kao konstanta. Lejline su priče u žurbi, da daju ono najvrednije što se od književnosti može dobiti – da izmisle mesto, vreme i ljude koji su ti potrebni.
Ljubica Pupezin
Uživanje
Devedesete godine prošlog veka, prigradsko naselje Varšave. I dok svi očekuju smak sveta uoči novog milenijuma, dvoje mladih ljudi uživaju u sopstvenim telima, prvi put proživljavajući neodoljivu fizičku privlačnost i neutaživu želju da iskuse sve… Iako je njihov susret bio poput sudara komete i Zemlje, oni ne žele da postanu zarobljenici konvencija, zato nikad neće izgovoriti reči „volim” i „te”, zato će se i razdvojiti. Neočekivan susret nakon petnaestak godina, međutim, nateraće ih da preispitaju životne odluke.
„Uživanje” će vas uvući u vrtlog strasti dvoje junaka čije su priče isprepletane poput njihovih tela jer za Martu Đidu telo koje uživa nije tabu. Istovremeno, ovaj ljubavni roman, koji bi se isto tako mogao nazvati i antiljubavnim, u novom milenijumu traži odgovor na drevno pitanje: je li ljubav moguća samo u sopstvenom neostvarenju?
Za roman „Uživanje” Marta Đido dobila je Nagradu Evropske unije za književnost.
Mars
Mars je provokacija, Mars je polemičan, Mars je moderan, istinski ton 21. veka. Mars je tvoja prilika da udahneš novi vazduh.
U deset nadrealnih priča prepliću se distopijski prostori zagrobnog sveta i postapokaliptične Evrope. Žena zombi, žena kiborg, spisateljica prognana na drugu planetu, klonirana žena – ujedinjene su energično i beskompromisno protiv ograničenja koje društvo nameće. U borbi za opstanak, najmoćnije oružje jeste pisana reč. Mars je planeta borbene literature, granični prostor između izneverenih očekivanja i iznova osvojenog prava na identitet.
Mars osvaja pripovedačkim umećem autorke koja je proglašena novim glasom Evrope. Pablišer vikli uvrstio ju je na godišnju listu najboljih proznih naslova objavljenih na engleskom jeziku.
Odlazak iz Egipta
U upečatljivim i živopisnim memoarima Odlazak iz Egipta Andre Asiman beleži hroniku svoje porodice od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka. Prati tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame. Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje tračaju na šest jezika, ili tetka Flora, izbeglica iz Nemačke, koja divno i tužno svira klavir…
Asiman dovitljivo i duhovito slika portret iščezlog sveta koji je u sebi spajao nacije, kulture, jezike. Sa setom prikazuje svakodnevne porodične rituale, odlaske na plažu u mirna blistava jutra, nedeljne posete bioskopu, večeri provedene uz radio i klavir. Otvoreno, umešno i magično privlačno Asiman dočarava egzotične mirise i sećanja na grad svoje mladosti.
Asimanov Odlazak iz Egipta poredili su s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.
Najveći Asimanov uspeh jeste to što je iznova stvorio svet koji je zauvek nestao prikazujući portrete onih koji su iz tog sveta prognani – saosećajno, ali i s dosta ironije.
Njujork tajms buk rivju
Asiman je otišao iz Egipta, ali kako ova evokativna i maštovita knjiga pokazuje, nikad ga nije napustio, baš kao ni Egipat njega.
Vašington post
Asiman se priseća života u Aleksandriji onakvog kakvog ga je poznavala njegova porodica, a zavodljivost tog divnog, kosmopolitskog grada prožima njegove memoare.
Njujorker
Krojačica
Ovo je roman o tome kako je zaljubiti se u nekoga koga vaša porodica ne odobrava. Ovo je i roman o tome kako je kada se zaljubite u nekoga ko se nije zaljubio u vas. Kada se zaljubite u ideju da vam je baš taj muškarac karta spasa – mogućnost da jednom zasvagda prekinete život kakav ste dotad živeli, život koji ne podnosite jer vas boli kao najjači steznik. Ovo je takođe i roman o ratu, onom svetskom i onom porodičnom. I o tome da je svaki rat tragičan i da nema pobednika.
Krojačica je roman o krojenju s najboljim namerama, ali se ispostavi da su šnitovi ili preveliki ili pretesni. Nemoguće je živeti u haljinama drugih i biti srećna, svoja. Nemoguće je živeti tuđ život, tuđu prošlost ili tuđu budućnost.
„Poželela sam da sam ja napisala ovu knjigu. Domišljata je, jeziva, svaka reč je na svom mestu.” Hilari Mantel
„Jeziva priča, majstorski napisana.” Tajms
„Veličanstvena knjiga.” Njujork rivju of buks
El mago de feria
El arte narrativo de Jelena Lengold es evidente también en la colección de relatos de El mago de feria. Ella es una de las pocas autoras serbias que profundiza sin pudor en los temas del amor y de la pasión y deconstruye sus formas socialmente aceptables. Jelena escribe con sinceridad y alegría sobre la cercanía entre dos seres, pero también sobre la relación íntima de uno consigo mismo, y sobre cómo los denominados grandes temas de la vida y de la literatura, el amor, la libertad o la muerte, intensifican o difuminan la cotidianeidad.
En su obra más traducida, Jelena Lengold ofrece imágenes contundentes, inmediatas, sensuales, conmovedoras, ingeniosas o tristes, pero de alguna manera siempre relacionadas con el amor, además de crear algunos de los personajes inolvidables de la literatura serbia.
«Podríamos decir nada más empezar que El mago de feria de Jelena Lengold es un libro que habla del amor y del dolor, y no nos equivocaríamos porque el amor y el dolor son el hilo conductor de esta colección de trece relatos irreprochablemente escritos tanto estilística como lingüísticamente. Sin embargo, como en cualquier prosa extraordinaria, en esta también el diablo se esconde en los detalles. El detalle inapelable, que se desliza latente por casi todos los relatos, es la muerte (o la Muerte)». Del epílogo de Srđan Tešin.
Duboka ljubav niko
„Poezija An Jederlund kao da hoće rastvoriti stvarnost na njene osnovne elemente. Na činjenice, prašinu, sjećanja, na prve jedva upamćene utiske, na nejasan osjećaj prapočetka, ljubav, majčinstvo čitavo mnoštvo rasutih impulsa koji kroz knjigu poprimaju nevjerovatnu snagu i dinamiku.“
Iz pogovora Tanje Stupar Trifunović
Oblak se odguruje
Sve što je jako
probija se iz
iznutrica
Kao da je poteklo
od samog početka
Odjek u svakom oblaku
Lizuška, 11 godina
Zabačeno selo u Rumuniji, na samom pragu 21. veka, i u njemu jedanaestogodišnja Lizuška, devojčica koja odrasta u siromaštvu, uz nasilnog oca i majku slomljenih nada. Bežeći od očeve pesnice, Lizuška pronalazi još troje dece prepuštene samima sebi. Bez ikoga da joj objasni, bez ljubavi i među ljudima vođenim niskim nagonima, Lizuška počinje da daje svoje telo za cipelice.
Sudbina glavne junakinje romana povezana je s naličjem celog sela. Kada njena priča rasplamsa medije, otkriće se i priča tog naizgled mirnog mestašca, hronika licemerja, okrutnosti i spremnosti na najgore zločine, u kojoj svaki meštanin pronalazi svoje mesto. Dojna Rušti napisala je kratku istoriju svoje zemlje, fokusirajući se na manje urbane sredine kao najbolje pokazatelje posledica prelaza iz postkomunističkog u moderni period. Zasnovan na istinitoj prici, roman Lizuška, 11 godina uzbudio je duhove prošlosti i otvorio diskusiju o vezi siromaštva i prostitucije, pedofilije i (ne)spremnosti države da se izbori s tim problemima. Svojom prozom, Dojna Rušti opominje da istorija ne priznaje pogrešne korake, a da danak plaćaju nevini.
Zelene voćke
Zelene voćke su književni portret seoskog života u komunističkoj Poljskoj sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, predstavljen iz perspektive devojčice Viole. Devojčica živi u selu, vaspitavana je u duhu dobre katoličke devojke, a njena stvarnost protkana je maštom, bajkama i sujeverjem. Viola ima dve velike strasti: sakupljanje etiketa s kutija šibica i slikanje. Talenat za slikanje odvešce je do takmičenja na kom se predstavlja crtežom Moskve, koji neocekivano postaje predmet kontroverzi. Otkriće se da selo u kom Viola odrasta krije mnoge tajne i da se nad sudbinom stanovnika nadvija i nemačka i sovjetska senka.
Violeta Greg piše bogatim stilom, melodično i na pravi način dočarava vernu sliku rodne Poljske u veoma burnim vremenima.
„Toplo i neobično subverzivno.”
Tajms literari saplement
„Delo napisano majstorski i s puno šarma.”
Sirkus rivju
„Dragulj.”
Gardijan
Ulica Katalin
U mirnoj Ulici Katalin u svom detinjstvu uživaju gradonačelnikov sin Balint, ćerke upravnika Elekesa, Irena i Blanka, i mala Henrijeta Held, ćerka jevrejskog zubara. Ali počinje rat koji menja sve pa i odnose u Ulici Katalin. Henrijetina porodica živi sakrivena na tavanu dok ih Nemci ne otkriju, Henrijeta će se spasti, ali ni njena sudbina, kao ni sudbina ostalih junaka neće biti dobra.
Roman Ulica Katalin dobitnik je nagrade Cevennes za evropski roman.
Asimetrija
Dvadesetogodišnja Alis radi u izdavačkoj kući, i jednog dana dok u parku čita knjigu upoznaje se sa sedamdesetogodišnjim čuvenim piscem Ezrom Blejzerom. Slično kao i njena književna imenjakinja, i Alis će se zateći u zemlji čuda otpocinjući vezu sa Ezrom. Ona je mlada, nedovoljno iskusna, tek s idejom o tome šta hoće, on je vremešan intelektualac starog kova, samodovoljan I samodopadljiv. On je već na korak da dobije Nobelovu nagradu, ona tek želi da napiše knjigu.
Kao u neskladu s prvim delom, u drugom delu romana, glavni junak Amar, mladi Iračanin koji je s porodicom emigrirao u SAD, razvija drugačiju priču. U rodnom Iraku ostao mu je brat, lekar, kog sada polazi da nađe. Vreme je nakon 11. septembra, i Amara bez stvarnih razloga, ali kao potencijalno opasnog teroristu, zadržavaju na londonskom aerodromu. Amarova priča je puna sećanja, razmišljanja o ljubavi, porodici, životu u SAD i Iraku, ratu, nasilju.
Roman ispituje nejednaku dinamiku moći na više planova, između muškarca i žene, nevinosti i iskustva, slave i težnje, književnosti i stvarnosti, komfora i nasilja, ideje o mogućnosti razumevanja drugog i njenog ostvarivanja, ugnjetavača i ugnjetavanog, nasilnika i žrtve – što na planu pojedinca, što na nivou društva, države, nacije. Asimetrija otvara brojna važna pitanja današnjice koja muče svakog čoveka svesnog toga u koliko neskladnom svetu živimo.
Na listi 10 NAJBOLJIH KNJIGA Tajma i Njujork tajmsa. Najbolja knjiga u 2018. po izboru kritičara časopisa Tajms i najzapaženija knjiga u 2018. prema oceni Njujork tajmsa.
Moj mačkoljubivi život
Ima nečeg u mačkama što ih čini posebnim među svim drugim bićima.
Posebne su same po sebi i zato što posebnim čine naš život. Nije da je njima posebno stalo do toga, zna svako ko je ikada imao mačku (pardon – koga je mačka odabrala), ali uprkos tome ili baš zbog toga mačke su obožavane oduvek (i one to i dan-danas pamte, rekao je neko). Umetnost je puna mačaka. No nisu baš toliko česte autobiografije kao što je „Moj mačkoljubivi život” Svetlane Slapšak. Sama autorka precizirala bi žanr kao spoj autobiografije i mačjih biografija, naravno u korist maca. Očito da ne postoji period niti mesto u njenom životu bez mačaka: da li onih u kući, ili na ulici, u parku, ili onih koje je upoznala kod prijatelja, bilo da je u Atini, Beogradu, Parizu ili Ljubljani; i očito da za to postoji dobar razlog. Jer sve te mace, junakinje i junaci ove knjige, učile su autorku izvesnoj mudrosti, mirnoći i ljubavi onda kad je svet ostajao i bez mudrosti i bez ljubavi, zavrtložen u nemiru mržnje.
Opisujući svoj život, Svetlana Slapšak pružila je i uvid u neke od najvažnijih događaja koji su nas tamneli u prošlom i ovom veku i njena autobiografija je u tom smislu još jedan reflektor neophodan da se te tame razbiju. Čitanje ove knjige je i poput podešavanja podsetnika da nas opomene u pravom trenutku, onda kad krenemo da ponavljamo greške. A to što su svi ti događaji i čitav jedan bogat autorkin život ispisani u ritmu mačjeg predenja, samo je još jedno priznanje posebnosti.
Jer ima nečeg u mačkama.
Tavanice
Žensko odeljenje praške psihijatrijske bolnice s oljuštenim zidovima i kaiševima obmotanim oko tela koja zalepljena za lica kreveta zure u tavanice, mesto je odvijanja romana. Tu će se sresti različite osobe sa snažnim unutrašnjim uraganima koji raznose doživljene i proživljene elemente stvarnosti. Tu će se, baš na tim tavanicama – kao na bioskopskom platnu ili na neprobojnom graničniku – takođe sretati i tuga i uspomena na umrlu radost, detinjstvo i zrelost koja sebe nekad ne prepoznaje, slabost i spokoj, nesanica i strah, ono što želimo i ono što od te želje ne možemo. Ako ste ikad osetili da je ovaj svet premali ili preveliki za vas, ako vam ljubav koju želite liči na privlačnu stoglavu aždaju, a ona koja vam se daje na običan jastuk u koji uvek možete da se isplačete, onda ste na dobrom mestu, jer ovde, u ovoj knjizi, postoji velika mogućnost da se sretnete s nekom svojom olujom, s nekom svojom tavanicom.
„Snažna priča prefinjene strukture, koja opisuje stvarnost i atmosferu mentalne bolnice i maštovito istražuje granice ljudske prirode.“
Literari hab
„Roman Zuzane Brapcove je književni fenomen, delo koje se kreće po ivici, izvanredno zbog zgusnutog I poetičnog stila. Književni događaj godine.“
Respekt
Šunkinin portret
Osaka, 19. vek. Spora lepota trešanja u cvatu, čudesna muzika kotoa i šamisena i intimni život dobro skriven iza papirnih pregrada, i dalje opstaju u zahuktaloj eri Meiđi. To je svet u kojem Šunkin Mozuja, po svemu izuzetna devojčica iz bogate porodice, nesvakidašnje nadarena za muziku, upoznaje Sasukea, sina malog trgovca koji, već prema tradiciji, dolazi da se uči zanatu kod Mozuja. Ali nakon što Šunkin zadesi velika nesreća, Sasuke postaje njen sluga i učenik za ceo život. I tako počinje ljubavna priča između dva bića iz nespojivih svetova, protkana strašću, lepotom, surovošću, odanošću, čudnim pasijama i mračnim strastima.
Klasik japanske književnosti Đuničiro Tanizaki dao je, s jedne strane, lik žene toliko osobene, toliko talentovane, i toliko nemoguće za vreme u kom je živela, da je divljenje koje je neminovno izazivala uvek budilo destrukciju. S druge strane, stvorio je lik muškarca koji bespovratno živi u svetu van sveta, u ljubavi koja je i štošta izvan i više od ljubavi, i stvorio nezaboravnu ljubavnu priču u čijem se jezgru odigrava dramatična borba svih svetlih dostignuća i mračnih sila ljudske prirode.
Pokretne slike
Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
„Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“
Iz pogovora Vladimira Arsenića
Sladostrašće
Nakon debitantske zbirke Mars, koja je postigla nesvakidašnji međunarodni uspeh, Asja Bakić je novih jedanaest priča združila u knjigu signifikantnog naslova – Sladostrašće.
U ovim pričama odmaknutim od pukog realizma i ispripovedanim mahom iz ženske perspektive, autorka bez zazora istražuje intrigantne teme poput seksualnosti, ženske masturbacije, višeljublja, konfliktnog majčinstva ili transrodnosti, vešto gradeći različite pripovedne svetove, koji nastaju u mešavini žanrova, od SF-a, fantastike, trilera i horora do eksperimentalnog žanrovskog mutanta, poznatog pod odrednicom Nova čudnost.
„Sladostrašće je knjiga koja bi gorjela na lomači da se nepodobne knjige i dalje spaljuju“, napisala je autorka o svojoj knjizi. U jednom eseju napisala je i: „Kultura je besmislena kad ignorira i prešućuje seks. Takva kultura je po meni nekultura.“ Između ove dve izjave, a možete početi ili završiti bilo kojom od njih, Asja Bakić je u Sladostrašću zavrtela podijum za ples s vukovima.
Jer Sladostrašće nikako ne beži od žestokih društvenih komentara. I kad pripoveda iz perpektive antičkih mitova i kad obrađuje Jade mladog Vertera ili seksualne fantazije i detalje iz biografije Markiza de Sada, i kad se poziva na jugoslovensko kulturno-istorijsko nasleđe ili iznosi distopijske projekcije savremenog sveta, koji je već zagazio u neveselu konzumerizovanu, tehnologizovanu i globalizovanu budućnost, kojoj preti potpuni krah moralnosti i ljudskosti − sve izrečene kritike tiču se ugnjetavajuće kontrole totalitarizovanog društva nad jedinkom.
Sladostrašće je proza od krivi i mesa, upečatljivo precizna u svom jeziku i u svojoj želji,
a njegova najjača sila jeste iskrenost.
Srđan V. Tešin
Njeno telo i druge žurke
Supruga odbija muževljeve molbe da ukloni zelenu vrpcu s vrata, žena se prepušta seksualnim odnosima dok virus uništava čovečanstvo, prodavačica u butiku otkriva zastrašujuću istinu o materijalu od kog su sačinjene haljine – svaka priča unutar ove zbirke predstavlja uzbudljivo i drugačije čitalačko iskustvo. Provokativni književni debi Karmen Marije Mačado oblikovao je čudesne, žanrovski gotovo neodredive priče u kojima se pripoveda o životima žena, telesnom užitku, ali i nasilju koje su trpela njihova tela. Realistične i u isto vreme fantastične, komične i ozbiljne, priče u zbirci „Njeno telo i druge žurke” u svojoj eksplozivnoj originalnosti otvaraju nove mogućnosti za savremenu prozu. Zbirka je doživela nagli i veliki uspeh, proglašena je književnim fenomenom, a autorka je dobila status književne zvezde.
Dugo već debitantska zbirka priča relativno nepoznate autorke nije privukla takvu pažnju niti ju je više zaslužila.
Njujork tajms
Kroz živopisno eksperimentalno sočivo, Mačado u svojim pričama daje zastrašujuće prikaze žena u borbi za sopstveno postojanje.
Njujorker
Primer gotovo nemogućeg talenta… Mačado nam otkriva koliko originalno, subverzivno, ponosno i radosno može biti pisanje iz sopstvenih dubokih osećanja, posebno onda kada su nas ona opekla.
Los Anđeles tajms
Ove priče istovremeno hlade krv i dovode je do ključanja, a publiku ostavljaju oduševljenu i potresenu.
Čikago tribjun
Nađi me
Prošlo je mnogo godina otkako su Elio i Oliver okusili ljubav jednog leta u Italiji. Otkako su jedan drugog dozivali sa „zovi me svojim imenom”. Jesu li na kraju uspeli? Ima li odgovora na večno pitanje: postoji li prava ljubav koja nikada ne umire?
Andre Asiman, majstor prikazivanja osećanja, intimnih detalja i psiholoških nijansi, u sada već kultnom romanu Zovi me svojim imenom nadahnutno je i upečatljivo progovorio o ljubavi jezikom savremenih čitalaca i čitateljki. U nastavku Nađi me on nas vraća u čarobni krug jedne od najvećih romansi moderne književnosti, istražujući i dalje bogatu raznovrsnost strasti i preispitujući svoje složene i tanane likove decenijama nakon njihovog prvog susreta.
Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet
Frida i Brenda žive zajedno u iznajmljenom jednosobnom stanu i rade u londonskoj fabrici za flaširanje vina čiji je vlasnik Italijan, a Italijani su i skoro svi zaposleni u fabrici. Dve Engleskinje razmrdavaju uobičajenu radničku svakodnevicu u fabrici jer svaka na svoj način uznemiruje muškarce. Frida je bučna, kritična, otresita i nikome ne ostaje dužna, dok je Brenda naizgled u njenoj senci, tiha je i kruta prema ljudima. Odnosi među junakinjama i junacima romana kulminiraće na izletu koji će na Fridin predlog organizovati fabrički radnici. Prepoznatljiv engleski humor izvire sa stranica ovog romana, koji ipak na kraju obelodanjuje ono što je sve vreme u pozadini tog savršenog berilovskog književnog smeha – ravnodušnost prema drugim bićima, beskarakternost, prevara, nasilništvo, laž i korupcija jesu ključni oslonci na kojima počiva i traje savremeni svet.
Za Beril Bejnbridž u potpunosti važi ono što je za nju napisao Majkl Holrojd: „Beril je pravi originalni književni glas, istinski ozbiljna komediografkinja čije se sve knjige završavaju tragedijom.”
Beril Bejnbridž vešto obuzdava rečenicu i u potpunosti vlada svojim talentom. Ona se poigrava s čitaocima, u isto vreme ih uznemiravajući i očaravajući. Reč je o veličanstvenom umeću. Ukratko, vrhunska proza.
Gardijan
„Preko svake mere duhovita i zastrašujuća.”
Grejem Grin
„Ništa nije moglo promaći njenom pronicljivom oku… to najoštroumnije pero književnog zanata nikog nije poštedelo.”
Ekonomist
Komedija se ovde bavi umećem življenja, i zbija šale na račun onih koji to umeće nemaju.
Njujork tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_864x480.jpg"][/video]
Daljine
Iza je živela s Antalom u svojoj roditeljskoj kući, zajedno sa svojim roditeljima. Onda se razvela, napustila grad u kom je odrasla i otišla u Budimpeštu, gde je nastavila da radi kao specijalistkinja ortopedije. Sada živi u prostranom, moderno opremljenom stanu o kom brigu vodi kućna pomoćnica; odlazi u pozorište, na koncerte, viđa se s popularnim piscem. Njen stari život još jedva čujno pulsira preko ravničarske daljine, u malom mestu, gde svraća jednom mesečno u posetu voljenim roditeljima Etelki i Vinceu. Stvari se, međutim, potpuno menjaju kada Vince umre. Iza poziva majku da živi s njom u Budimpešti, i Etelka s radošću prihvata, ali njihov zajednički život neće se odvijaju onako kako su majka i ćerka, svaka za sebe, zamišljale.
Zašto se bliskost koju tako snažno osećamo prema osobama, gradovima, vremenima najednom rastače i tanji? Kako se dešava da se ljudi koji se vole najednom nemo dovikuju iz daljine? Magda Sabo svojim zavidnim i zavodljivim književnim talentom osvetljava veoma tanane i retko opisivane veze među ljudima, usložnjavajući ih do kraja romana gotovo do tačke neizdržljivosti. Ona nam otkriva da se često dičimo plemenitošću, dok u isto vreme zanemarujemo i povređujemo one koji bi trebalo da su nam najbliži.
Daljine su snažna priča o odnosu koji će tek naći svoje mesto u svetskoj književnosti – odnosu između majke i ćerke.
Neke knjige zahtevaju veliko strpljenje da bi se u potpunosti shvatila njihova složenost i lepota. Ovaj roman je velika lekcija, ona koju učimo iz činjenice da je Iza nije uspela naučiti.
Loren Grof, Njujork tajms
Roman koji je večan.
Tajms
Autorkino duboko razumevanje porodičnih odnosa, načina na koje obmanjujemo sami sebe, ali pre svega njeno saosećanje, čine ovu knjigu tananim i detaljnim istraživanjem dubina ljudskog srca.
Vašington post
Objavljivanje romana Daljine, te duboke i dirljive priče, jeste razlog za proslavu.
Ajriš tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/daljine_trailer_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/trejler_daljine_864x480.jpg"][/video]
Dole kraj reke
Devojčica Meri od jedva četrnaest godina zatrudni. U Irskoj je abortus zabranjen i devojčica uspeva da ode u Englesku, odakle je ipak nasilno vraćaju jer se saznaje za njene namere. Diže se na noge čitavo irsko društvo: sudstvo, crkva, revnosni građani i građanke. Silina advokata, sveštenika, žena koje prekidanje trudnoće osuđuju kao ubistvo najgore vrste, obrušava se na Meri. A Meri ćuti. Ćuti o tome ko je otac. Kada se to bude otkrilo, pokidaće se guste mreže licemerja, neljudskosti i nepravednih zakona koji štite isključivo poredak ustaljene moći. Kako je lako gaziti već zgaženu, kako je lako razapinjati napuštenu, kako je lako pobeđivati nejaku.
Edna O’Brajen iskoristila je istinitu priču za svoj roman Dole kraj reke i kao i uvek u svojim delima nije se libila da istinu baci svima u oči.
Izvanredan roman koji u priči o očaju ne štedi nikoga. Najbolji trenuci gospođe O’Brajen, opojan spoj pronicljivih uvida, intelekta i poezije.
Hilari Mantel
Najtalentovanija žena koja danas piše na engleskom jeziku.
Filip Rot
Bogata priča čiji kontroverzan zaplet uključuje sudije, novinare, učenice, transvestite i ludake. Jedna je od najoštrijih osuda irskog načina života još od drame Playboy of the Western World.
Kirkus rivju
Ova knjiga je potresna, snažna priča koja čitaoca ostavlja na kolenima.
Pablišers vikli
Jedna od najznačajnijih irskih književnica dvadesetog veka.
Njujork tajms
Znam zašto ptica u kavezu peva
Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.
Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno.
Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi.
Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.
„Njen portret je biblijska studija života okruženog smrću.“
Džejms Boldvin
„Predivna knjiga – bezuslovno očaravajuća memoarska proza za naše i bilo koje drugo vreme… Maja Anđelou je rođena spisateljica sa razvijenim čulom za život, a ovo je njena izuzetna autobiografska priča.“
Kirkus rivju
„U svim svojim delima Maja Anđelou istražuje koncepte ličnog identiteta i ljudske istrajnosti iz perspektiva rase, pola, porodice, zajednice i kolektivne prošlosti.“
Njujork tajms
„Dirljiva priča o jednom nesvakidašnjem detinjstvu.
Gardijan
Frida
Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.
Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.
Mini je potreban prostor za vežbu
Mina je kompozitorka.
Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.
Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.
Minina neurotična sestra joj je za petama.
Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije
se bune zbog buke.
Mini je potrebno utešno mesto.
Mini je Lars obećao to mesto.
Mini je sada uteha jedino Bergman.
Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.
Zauvek.
U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.
Brana Miladinov
Koliko često možemo da kažemo da smo pronašli knjigu jedinstvenu po svemu? Pa ipak, sad je imamo: jedinstvenu i po formi i po efektu.
Gardijan
Originalna, britka i nežna analiza jedne samoće.
Arbetarbladet
