Uživanje
Devedesete godine prošlog veka, prigradsko naselje Varšave. I dok svi očekuju smak sveta uoči novog milenijuma, dvoje mladih ljudi uživaju u sopstvenim telima, prvi put proživljavajući neodoljivu fizičku privlačnost i neutaživu želju da iskuse sve… Iako je njihov susret bio poput sudara komete i Zemlje, oni ne žele da postanu zarobljenici konvencija, zato nikad neće izgovoriti reči „volim” i „te”, zato će se i razdvojiti. Neočekivan susret nakon petnaestak godina, međutim, nateraće ih da preispitaju životne odluke.
„Uživanje” će vas uvući u vrtlog strasti dvoje junaka čije su priče isprepletane poput njihovih tela jer za Martu Đidu telo koje uživa nije tabu. Istovremeno, ovaj ljubavni roman, koji bi se isto tako mogao nazvati i antiljubavnim, u novom milenijumu traži odgovor na drevno pitanje: je li ljubav moguća samo u sopstvenom neostvarenju?
Za roman „Uživanje” Marta Đido dobila je Nagradu Evropske unije za književnost.
Mars
Mars je provokacija, Mars je polemičan, Mars je moderan, istinski ton 21. veka. Mars je tvoja prilika da udahneš novi vazduh.
U deset nadrealnih priča prepliću se distopijski prostori zagrobnog sveta i postapokaliptične Evrope. Žena zombi, žena kiborg, spisateljica prognana na drugu planetu, klonirana žena – ujedinjene su energično i beskompromisno protiv ograničenja koje društvo nameće. U borbi za opstanak, najmoćnije oružje jeste pisana reč. Mars je planeta borbene literature, granični prostor između izneverenih očekivanja i iznova osvojenog prava na identitet.
Mars osvaja pripovedačkim umećem autorke koja je proglašena novim glasom Evrope. Pablišer vikli uvrstio ju je na godišnju listu najboljih proznih naslova objavljenih na engleskom jeziku.
Odlazak iz Egipta
U upečatljivim i živopisnim memoarima Odlazak iz Egipta Andre Asiman beleži hroniku svoje porodice od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka. Prati tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame. Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje tračaju na šest jezika, ili tetka Flora, izbeglica iz Nemačke, koja divno i tužno svira klavir…
Asiman dovitljivo i duhovito slika portret iščezlog sveta koji je u sebi spajao nacije, kulture, jezike. Sa setom prikazuje svakodnevne porodične rituale, odlaske na plažu u mirna blistava jutra, nedeljne posete bioskopu, večeri provedene uz radio i klavir. Otvoreno, umešno i magično privlačno Asiman dočarava egzotične mirise i sećanja na grad svoje mladosti.
Asimanov Odlazak iz Egipta poredili su s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.
Najveći Asimanov uspeh jeste to što je iznova stvorio svet koji je zauvek nestao prikazujući portrete onih koji su iz tog sveta prognani – saosećajno, ali i s dosta ironije.
Njujork tajms buk rivju
Asiman je otišao iz Egipta, ali kako ova evokativna i maštovita knjiga pokazuje, nikad ga nije napustio, baš kao ni Egipat njega.
Vašington post
Asiman se priseća života u Aleksandriji onakvog kakvog ga je poznavala njegova porodica, a zavodljivost tog divnog, kosmopolitskog grada prožima njegove memoare.
Njujorker
Krojačica
Ovo je roman o tome kako je zaljubiti se u nekoga koga vaša porodica ne odobrava. Ovo je i roman o tome kako je kada se zaljubite u nekoga ko se nije zaljubio u vas. Kada se zaljubite u ideju da vam je baš taj muškarac karta spasa – mogućnost da jednom zasvagda prekinete život kakav ste dotad živeli, život koji ne podnosite jer vas boli kao najjači steznik. Ovo je takođe i roman o ratu, onom svetskom i onom porodičnom. I o tome da je svaki rat tragičan i da nema pobednika.
Krojačica je roman o krojenju s najboljim namerama, ali se ispostavi da su šnitovi ili preveliki ili pretesni. Nemoguće je živeti u haljinama drugih i biti srećna, svoja. Nemoguće je živeti tuđ život, tuđu prošlost ili tuđu budućnost.
„Poželela sam da sam ja napisala ovu knjigu. Domišljata je, jeziva, svaka reč je na svom mestu.” Hilari Mantel
„Jeziva priča, majstorski napisana.” Tajms
„Veličanstvena knjiga.” Njujork rivju of buks
El mago de feria
El arte narrativo de Jelena Lengold es evidente también en la colección de relatos de El mago de feria. Ella es una de las pocas autoras serbias que profundiza sin pudor en los temas del amor y de la pasión y deconstruye sus formas socialmente aceptables. Jelena escribe con sinceridad y alegría sobre la cercanía entre dos seres, pero también sobre la relación íntima de uno consigo mismo, y sobre cómo los denominados grandes temas de la vida y de la literatura, el amor, la libertad o la muerte, intensifican o difuminan la cotidianeidad.
En su obra más traducida, Jelena Lengold ofrece imágenes contundentes, inmediatas, sensuales, conmovedoras, ingeniosas o tristes, pero de alguna manera siempre relacionadas con el amor, además de crear algunos de los personajes inolvidables de la literatura serbia.
«Podríamos decir nada más empezar que El mago de feria de Jelena Lengold es un libro que habla del amor y del dolor, y no nos equivocaríamos porque el amor y el dolor son el hilo conductor de esta colección de trece relatos irreprochablemente escritos tanto estilística como lingüísticamente. Sin embargo, como en cualquier prosa extraordinaria, en esta también el diablo se esconde en los detalles. El detalle inapelable, que se desliza latente por casi todos los relatos, es la muerte (o la Muerte)». Del epílogo de Srđan Tešin.
Duboka ljubav niko
„Poezija An Jederlund kao da hoće rastvoriti stvarnost na njene osnovne elemente. Na činjenice, prašinu, sjećanja, na prve jedva upamćene utiske, na nejasan osjećaj prapočetka, ljubav, majčinstvo čitavo mnoštvo rasutih impulsa koji kroz knjigu poprimaju nevjerovatnu snagu i dinamiku.“
Iz pogovora Tanje Stupar Trifunović
Oblak se odguruje
Sve što je jako
probija se iz
iznutrica
Kao da je poteklo
od samog početka
Odjek u svakom oblaku
Lizuška, 11 godina
Zabačeno selo u Rumuniji, na samom pragu 21. veka, i u njemu jedanaestogodišnja Lizuška, devojčica koja odrasta u siromaštvu, uz nasilnog oca i majku slomljenih nada. Bežeći od očeve pesnice, Lizuška pronalazi još troje dece prepuštene samima sebi. Bez ikoga da joj objasni, bez ljubavi i među ljudima vođenim niskim nagonima, Lizuška počinje da daje svoje telo za cipelice.
Sudbina glavne junakinje romana povezana je s naličjem celog sela. Kada njena priča rasplamsa medije, otkriće se i priča tog naizgled mirnog mestašca, hronika licemerja, okrutnosti i spremnosti na najgore zločine, u kojoj svaki meštanin pronalazi svoje mesto. Dojna Rušti napisala je kratku istoriju svoje zemlje, fokusirajući se na manje urbane sredine kao najbolje pokazatelje posledica prelaza iz postkomunističkog u moderni period. Zasnovan na istinitoj prici, roman Lizuška, 11 godina uzbudio je duhove prošlosti i otvorio diskusiju o vezi siromaštva i prostitucije, pedofilije i (ne)spremnosti države da se izbori s tim problemima. Svojom prozom, Dojna Rušti opominje da istorija ne priznaje pogrešne korake, a da danak plaćaju nevini.
Zelene voćke
Zelene voćke su književni portret seoskog života u komunističkoj Poljskoj sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, predstavljen iz perspektive devojčice Viole. Devojčica živi u selu, vaspitavana je u duhu dobre katoličke devojke, a njena stvarnost protkana je maštom, bajkama i sujeverjem. Viola ima dve velike strasti: sakupljanje etiketa s kutija šibica i slikanje. Talenat za slikanje odvešce je do takmičenja na kom se predstavlja crtežom Moskve, koji neocekivano postaje predmet kontroverzi. Otkriće se da selo u kom Viola odrasta krije mnoge tajne i da se nad sudbinom stanovnika nadvija i nemačka i sovjetska senka.
Violeta Greg piše bogatim stilom, melodično i na pravi način dočarava vernu sliku rodne Poljske u veoma burnim vremenima.
„Toplo i neobično subverzivno.”
Tajms literari saplement
„Delo napisano majstorski i s puno šarma.”
Sirkus rivju
„Dragulj.”
Gardijan
Ulica Katalin
U mirnoj Ulici Katalin u svom detinjstvu uživaju gradonačelnikov sin Balint, ćerke upravnika Elekesa, Irena i Blanka, i mala Henrijeta Held, ćerka jevrejskog zubara. Ali počinje rat koji menja sve pa i odnose u Ulici Katalin. Henrijetina porodica živi sakrivena na tavanu dok ih Nemci ne otkriju, Henrijeta će se spasti, ali ni njena sudbina, kao ni sudbina ostalih junaka neće biti dobra.
Roman Ulica Katalin dobitnik je nagrade Cevennes za evropski roman.
Asimetrija
Dvadesetogodišnja Alis radi u izdavačkoj kući, i jednog dana dok u parku čita knjigu upoznaje se sa sedamdesetogodišnjim čuvenim piscem Ezrom Blejzerom. Slično kao i njena književna imenjakinja, i Alis će se zateći u zemlji čuda otpocinjući vezu sa Ezrom. Ona je mlada, nedovoljno iskusna, tek s idejom o tome šta hoće, on je vremešan intelektualac starog kova, samodovoljan I samodopadljiv. On je već na korak da dobije Nobelovu nagradu, ona tek želi da napiše knjigu.
Kao u neskladu s prvim delom, u drugom delu romana, glavni junak Amar, mladi Iračanin koji je s porodicom emigrirao u SAD, razvija drugačiju priču. U rodnom Iraku ostao mu je brat, lekar, kog sada polazi da nađe. Vreme je nakon 11. septembra, i Amara bez stvarnih razloga, ali kao potencijalno opasnog teroristu, zadržavaju na londonskom aerodromu. Amarova priča je puna sećanja, razmišljanja o ljubavi, porodici, životu u SAD i Iraku, ratu, nasilju.
Roman ispituje nejednaku dinamiku moći na više planova, između muškarca i žene, nevinosti i iskustva, slave i težnje, književnosti i stvarnosti, komfora i nasilja, ideje o mogućnosti razumevanja drugog i njenog ostvarivanja, ugnjetavača i ugnjetavanog, nasilnika i žrtve – što na planu pojedinca, što na nivou društva, države, nacije. Asimetrija otvara brojna važna pitanja današnjice koja muče svakog čoveka svesnog toga u koliko neskladnom svetu živimo.
Na listi 10 NAJBOLJIH KNJIGA Tajma i Njujork tajmsa. Najbolja knjiga u 2018. po izboru kritičara časopisa Tajms i najzapaženija knjiga u 2018. prema oceni Njujork tajmsa.
Moj mačkoljubivi život
Ima nečeg u mačkama što ih čini posebnim među svim drugim bićima.
Posebne su same po sebi i zato što posebnim čine naš život. Nije da je njima posebno stalo do toga, zna svako ko je ikada imao mačku (pardon – koga je mačka odabrala), ali uprkos tome ili baš zbog toga mačke su obožavane oduvek (i one to i dan-danas pamte, rekao je neko). Umetnost je puna mačaka. No nisu baš toliko česte autobiografije kao što je „Moj mačkoljubivi život” Svetlane Slapšak. Sama autorka precizirala bi žanr kao spoj autobiografije i mačjih biografija, naravno u korist maca. Očito da ne postoji period niti mesto u njenom životu bez mačaka: da li onih u kući, ili na ulici, u parku, ili onih koje je upoznala kod prijatelja, bilo da je u Atini, Beogradu, Parizu ili Ljubljani; i očito da za to postoji dobar razlog. Jer sve te mace, junakinje i junaci ove knjige, učile su autorku izvesnoj mudrosti, mirnoći i ljubavi onda kad je svet ostajao i bez mudrosti i bez ljubavi, zavrtložen u nemiru mržnje.
Opisujući svoj život, Svetlana Slapšak pružila je i uvid u neke od najvažnijih događaja koji su nas tamneli u prošlom i ovom veku i njena autobiografija je u tom smislu još jedan reflektor neophodan da se te tame razbiju. Čitanje ove knjige je i poput podešavanja podsetnika da nas opomene u pravom trenutku, onda kad krenemo da ponavljamo greške. A to što su svi ti događaji i čitav jedan bogat autorkin život ispisani u ritmu mačjeg predenja, samo je još jedno priznanje posebnosti.
Jer ima nečeg u mačkama.
Tavanice
Žensko odeljenje praške psihijatrijske bolnice s oljuštenim zidovima i kaiševima obmotanim oko tela koja zalepljena za lica kreveta zure u tavanice, mesto je odvijanja romana. Tu će se sresti različite osobe sa snažnim unutrašnjim uraganima koji raznose doživljene i proživljene elemente stvarnosti. Tu će se, baš na tim tavanicama – kao na bioskopskom platnu ili na neprobojnom graničniku – takođe sretati i tuga i uspomena na umrlu radost, detinjstvo i zrelost koja sebe nekad ne prepoznaje, slabost i spokoj, nesanica i strah, ono što želimo i ono što od te želje ne možemo. Ako ste ikad osetili da je ovaj svet premali ili preveliki za vas, ako vam ljubav koju želite liči na privlačnu stoglavu aždaju, a ona koja vam se daje na običan jastuk u koji uvek možete da se isplačete, onda ste na dobrom mestu, jer ovde, u ovoj knjizi, postoji velika mogućnost da se sretnete s nekom svojom olujom, s nekom svojom tavanicom.
„Snažna priča prefinjene strukture, koja opisuje stvarnost i atmosferu mentalne bolnice i maštovito istražuje granice ljudske prirode.“
Literari hab
„Roman Zuzane Brapcove je književni fenomen, delo koje se kreće po ivici, izvanredno zbog zgusnutog I poetičnog stila. Književni događaj godine.“
Respekt
Šunkinin portret
Osaka, 19. vek. Spora lepota trešanja u cvatu, čudesna muzika kotoa i šamisena i intimni život dobro skriven iza papirnih pregrada, i dalje opstaju u zahuktaloj eri Meiđi. To je svet u kojem Šunkin Mozuja, po svemu izuzetna devojčica iz bogate porodice, nesvakidašnje nadarena za muziku, upoznaje Sasukea, sina malog trgovca koji, već prema tradiciji, dolazi da se uči zanatu kod Mozuja. Ali nakon što Šunkin zadesi velika nesreća, Sasuke postaje njen sluga i učenik za ceo život. I tako počinje ljubavna priča između dva bića iz nespojivih svetova, protkana strašću, lepotom, surovošću, odanošću, čudnim pasijama i mračnim strastima.
Klasik japanske književnosti Đuničiro Tanizaki dao je, s jedne strane, lik žene toliko osobene, toliko talentovane, i toliko nemoguće za vreme u kom je živela, da je divljenje koje je neminovno izazivala uvek budilo destrukciju. S druge strane, stvorio je lik muškarca koji bespovratno živi u svetu van sveta, u ljubavi koja je i štošta izvan i više od ljubavi, i stvorio nezaboravnu ljubavnu priču u čijem se jezgru odigrava dramatična borba svih svetlih dostignuća i mračnih sila ljudske prirode.
Pokretne slike
Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
„Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“
Iz pogovora Vladimira Arsenića
Sladostrašće
Nakon debitantske zbirke Mars, koja je postigla nesvakidašnji međunarodni uspeh, Asja Bakić je novih jedanaest priča združila u knjigu signifikantnog naslova – Sladostrašće.
U ovim pričama odmaknutim od pukog realizma i ispripovedanim mahom iz ženske perspektive, autorka bez zazora istražuje intrigantne teme poput seksualnosti, ženske masturbacije, višeljublja, konfliktnog majčinstva ili transrodnosti, vešto gradeći različite pripovedne svetove, koji nastaju u mešavini žanrova, od SF-a, fantastike, trilera i horora do eksperimentalnog žanrovskog mutanta, poznatog pod odrednicom Nova čudnost.
„Sladostrašće je knjiga koja bi gorjela na lomači da se nepodobne knjige i dalje spaljuju“, napisala je autorka o svojoj knjizi. U jednom eseju napisala je i: „Kultura je besmislena kad ignorira i prešućuje seks. Takva kultura je po meni nekultura.“ Između ove dve izjave, a možete početi ili završiti bilo kojom od njih, Asja Bakić je u Sladostrašću zavrtela podijum za ples s vukovima.
Jer Sladostrašće nikako ne beži od žestokih društvenih komentara. I kad pripoveda iz perpektive antičkih mitova i kad obrađuje Jade mladog Vertera ili seksualne fantazije i detalje iz biografije Markiza de Sada, i kad se poziva na jugoslovensko kulturno-istorijsko nasleđe ili iznosi distopijske projekcije savremenog sveta, koji je već zagazio u neveselu konzumerizovanu, tehnologizovanu i globalizovanu budućnost, kojoj preti potpuni krah moralnosti i ljudskosti − sve izrečene kritike tiču se ugnjetavajuće kontrole totalitarizovanog društva nad jedinkom.
Sladostrašće je proza od krivi i mesa, upečatljivo precizna u svom jeziku i u svojoj želji,
a njegova najjača sila jeste iskrenost.
Srđan V. Tešin
Njeno telo i druge žurke
Supruga odbija muževljeve molbe da ukloni zelenu vrpcu s vrata, žena se prepušta seksualnim odnosima dok virus uništava čovečanstvo, prodavačica u butiku otkriva zastrašujuću istinu o materijalu od kog su sačinjene haljine – svaka priča unutar ove zbirke predstavlja uzbudljivo i drugačije čitalačko iskustvo. Provokativni književni debi Karmen Marije Mačado oblikovao je čudesne, žanrovski gotovo neodredive priče u kojima se pripoveda o životima žena, telesnom užitku, ali i nasilju koje su trpela njihova tela. Realistične i u isto vreme fantastične, komične i ozbiljne, priče u zbirci „Njeno telo i druge žurke” u svojoj eksplozivnoj originalnosti otvaraju nove mogućnosti za savremenu prozu. Zbirka je doživela nagli i veliki uspeh, proglašena je književnim fenomenom, a autorka je dobila status književne zvezde.
Dugo već debitantska zbirka priča relativno nepoznate autorke nije privukla takvu pažnju niti ju je više zaslužila.
Njujork tajms
Kroz živopisno eksperimentalno sočivo, Mačado u svojim pričama daje zastrašujuće prikaze žena u borbi za sopstveno postojanje.
Njujorker
Primer gotovo nemogućeg talenta… Mačado nam otkriva koliko originalno, subverzivno, ponosno i radosno može biti pisanje iz sopstvenih dubokih osećanja, posebno onda kada su nas ona opekla.
Los Anđeles tajms
Ove priče istovremeno hlade krv i dovode je do ključanja, a publiku ostavljaju oduševljenu i potresenu.
Čikago tribjun
Nađi me
Prošlo je mnogo godina otkako su Elio i Oliver okusili ljubav jednog leta u Italiji. Otkako su jedan drugog dozivali sa „zovi me svojim imenom”. Jesu li na kraju uspeli? Ima li odgovora na večno pitanje: postoji li prava ljubav koja nikada ne umire?
Andre Asiman, majstor prikazivanja osećanja, intimnih detalja i psiholoških nijansi, u sada već kultnom romanu Zovi me svojim imenom nadahnutno je i upečatljivo progovorio o ljubavi jezikom savremenih čitalaca i čitateljki. U nastavku Nađi me on nas vraća u čarobni krug jedne od najvećih romansi moderne književnosti, istražujući i dalje bogatu raznovrsnost strasti i preispitujući svoje složene i tanane likove decenijama nakon njihovog prvog susreta.
Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet
Frida i Brenda žive zajedno u iznajmljenom jednosobnom stanu i rade u londonskoj fabrici za flaširanje vina čiji je vlasnik Italijan, a Italijani su i skoro svi zaposleni u fabrici. Dve Engleskinje razmrdavaju uobičajenu radničku svakodnevicu u fabrici jer svaka na svoj način uznemiruje muškarce. Frida je bučna, kritična, otresita i nikome ne ostaje dužna, dok je Brenda naizgled u njenoj senci, tiha je i kruta prema ljudima. Odnosi među junakinjama i junacima romana kulminiraće na izletu koji će na Fridin predlog organizovati fabrički radnici. Prepoznatljiv engleski humor izvire sa stranica ovog romana, koji ipak na kraju obelodanjuje ono što je sve vreme u pozadini tog savršenog berilovskog književnog smeha – ravnodušnost prema drugim bićima, beskarakternost, prevara, nasilništvo, laž i korupcija jesu ključni oslonci na kojima počiva i traje savremeni svet.
Za Beril Bejnbridž u potpunosti važi ono što je za nju napisao Majkl Holrojd: „Beril je pravi originalni književni glas, istinski ozbiljna komediografkinja čije se sve knjige završavaju tragedijom.”
Beril Bejnbridž vešto obuzdava rečenicu i u potpunosti vlada svojim talentom. Ona se poigrava s čitaocima, u isto vreme ih uznemiravajući i očaravajući. Reč je o veličanstvenom umeću. Ukratko, vrhunska proza.
Gardijan
„Preko svake mere duhovita i zastrašujuća.”
Grejem Grin
„Ništa nije moglo promaći njenom pronicljivom oku… to najoštroumnije pero književnog zanata nikog nije poštedelo.”
Ekonomist
Komedija se ovde bavi umećem življenja, i zbija šale na račun onih koji to umeće nemaju.
Njujork tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2020/01/trailer_fabrika_za_flasiranje_vina_864x480.jpg"][/video]
Daljine
Iza je živela s Antalom u svojoj roditeljskoj kući, zajedno sa svojim roditeljima. Onda se razvela, napustila grad u kom je odrasla i otišla u Budimpeštu, gde je nastavila da radi kao specijalistkinja ortopedije. Sada živi u prostranom, moderno opremljenom stanu o kom brigu vodi kućna pomoćnica; odlazi u pozorište, na koncerte, viđa se s popularnim piscem. Njen stari život još jedva čujno pulsira preko ravničarske daljine, u malom mestu, gde svraća jednom mesečno u posetu voljenim roditeljima Etelki i Vinceu. Stvari se, međutim, potpuno menjaju kada Vince umre. Iza poziva majku da živi s njom u Budimpešti, i Etelka s radošću prihvata, ali njihov zajednički život neće se odvijaju onako kako su majka i ćerka, svaka za sebe, zamišljale.
Zašto se bliskost koju tako snažno osećamo prema osobama, gradovima, vremenima najednom rastače i tanji? Kako se dešava da se ljudi koji se vole najednom nemo dovikuju iz daljine? Magda Sabo svojim zavidnim i zavodljivim književnim talentom osvetljava veoma tanane i retko opisivane veze među ljudima, usložnjavajući ih do kraja romana gotovo do tačke neizdržljivosti. Ona nam otkriva da se često dičimo plemenitošću, dok u isto vreme zanemarujemo i povređujemo one koji bi trebalo da su nam najbliži.
Daljine su snažna priča o odnosu koji će tek naći svoje mesto u svetskoj književnosti – odnosu između majke i ćerke.
Neke knjige zahtevaju veliko strpljenje da bi se u potpunosti shvatila njihova složenost i lepota. Ovaj roman je velika lekcija, ona koju učimo iz činjenice da je Iza nije uspela naučiti.
Loren Grof, Njujork tajms
Roman koji je večan.
Tajms
Autorkino duboko razumevanje porodičnih odnosa, načina na koje obmanjujemo sami sebe, ali pre svega njeno saosećanje, čine ovu knjigu tananim i detaljnim istraživanjem dubina ljudskog srca.
Vašington post
Objavljivanje romana Daljine, te duboke i dirljive priče, jeste razlog za proslavu.
Ajriš tajms
[video width="864" height="480" mp4="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/daljine_trailer_x264.mp4" poster="http://strik.rs/wp-content/uploads/2019/12/trejler_daljine_864x480.jpg"][/video]
Dole kraj reke
Devojčica Meri od jedva četrnaest godina zatrudni. U Irskoj je abortus zabranjen i devojčica uspeva da ode u Englesku, odakle je ipak nasilno vraćaju jer se saznaje za njene namere. Diže se na noge čitavo irsko društvo: sudstvo, crkva, revnosni građani i građanke. Silina advokata, sveštenika, žena koje prekidanje trudnoće osuđuju kao ubistvo najgore vrste, obrušava se na Meri. A Meri ćuti. Ćuti o tome ko je otac. Kada se to bude otkrilo, pokidaće se guste mreže licemerja, neljudskosti i nepravednih zakona koji štite isključivo poredak ustaljene moći. Kako je lako gaziti već zgaženu, kako je lako razapinjati napuštenu, kako je lako pobeđivati nejaku.
Edna O’Brajen iskoristila je istinitu priču za svoj roman Dole kraj reke i kao i uvek u svojim delima nije se libila da istinu baci svima u oči.
Izvanredan roman koji u priči o očaju ne štedi nikoga. Najbolji trenuci gospođe O’Brajen, opojan spoj pronicljivih uvida, intelekta i poezije.
Hilari Mantel
Najtalentovanija žena koja danas piše na engleskom jeziku.
Filip Rot
Bogata priča čiji kontroverzan zaplet uključuje sudije, novinare, učenice, transvestite i ludake. Jedna je od najoštrijih osuda irskog načina života još od drame Playboy of the Western World.
Kirkus rivju
Ova knjiga je potresna, snažna priča koja čitaoca ostavlja na kolenima.
Pablišers vikli
Jedna od najznačajnijih irskih književnica dvadesetog veka.
Njujork tajms
Znam zašto ptica u kavezu peva
Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.
Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno.
Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi.
Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.
„Njen portret je biblijska studija života okruženog smrću.“
Džejms Boldvin
„Predivna knjiga – bezuslovno očaravajuća memoarska proza za naše i bilo koje drugo vreme… Maja Anđelou je rođena spisateljica sa razvijenim čulom za život, a ovo je njena izuzetna autobiografska priča.“
Kirkus rivju
„U svim svojim delima Maja Anđelou istražuje koncepte ličnog identiteta i ljudske istrajnosti iz perspektiva rase, pola, porodice, zajednice i kolektivne prošlosti.“
Njujork tajms
„Dirljiva priča o jednom nesvakidašnjem detinjstvu.
Gardijan
Frida
Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.
Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.
Mini je potreban prostor za vežbu
Mina je kompozitorka.
Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.
Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.
Minina neurotična sestra joj je za petama.
Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije
se bune zbog buke.
Mini je potrebno utešno mesto.
Mini je Lars obećao to mesto.
Mini je sada uteha jedino Bergman.
Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.
Zauvek.
U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.
Brana Miladinov
Koliko često možemo da kažemo da smo pronašli knjigu jedinstvenu po svemu? Pa ipak, sad je imamo: jedinstvenu i po formi i po efektu.
Gardijan
Originalna, britka i nežna analiza jedne samoće.
Arbetarbladet
Pre nego što padne noć
Često za ovu knjigu kažu da predstavlja „Arenasovu Kubu” i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.
Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda.
I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.
Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?
Ovo je knjiga Rejnalda Arenada o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.
Ja sam žena
Ana Svirščinjska stvorila je sopstvenu poetsku formu, i bavila se, pre svega, ženskim doživljajem sveta i ulogom
i mestom žene u svetu koji se neprepoznatljivo menja.
Česlav Miloš, veliki poštovalac Ane Svirščinjske i prevodilac njenih pesama na engleski, okarakterisao je njihovu glavnu temu kao: „Telo. Telo u ljubavi i ekstazi, u bolu, agoniji, telo se boji usamljenosti, porođaja, odmaranja, prolaznosti”.
U osvrtu na američko izdanje zbirke Srećna kao pseći rep Eva Hofman je za Njujork tajms komentarisala umeće Ane Svirščinjske da prikaže žensku seksualnost: „Brzi, odlučni potezi u kojima ona registruje trenutke susreta, spajanja ili rastanka gotovo su apstraktni zbog nedostatka površnih detalja, ali pružaju izvanredan uvid u buran, štaviše grozničav unutrašnji život.”
Ana Svirščinjska oslanjala se na sopstveno iskustvo i hrabrost da ga uobliči u poetski sveden, brutalno direktan iskaz, zbog čega zauvek ostaje zabeležena u savremenoj poljskoj i evropskoj poeziji kao snažan individualni glas.
Kuća u plamenu
Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice.
Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada.
Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction).
Kada duboki religiozni i politički sukobi postanu lični, sva dotadašnja uverenja, izbori i planovi neizbežno će krenuti put propasti. Nezaustavljivo pustošenje vatre koja se širi iz Kuće u plamenu nadilazi svaku patnju.
Vašington post
Kao i uvek, proza Kamile Šamsi je elegantna i ekspresivna. Ovaj put, Šamsijeva istražuje posledice sudara društvenih normi, porodice i vere u modernom svetu, dok se u centru eksplozije naziru dileme iz antičkih vremena.
Gardijan
Ovo je priča o našem vremenu. Kuća u plamenu je istraživanje identiteta, sukobljenih odanosti, odnosa ljubavi i politike. Šamsijeva je maestralno obradila temu. Reč je o izuzetnoj knjizi koju strastveno preporučujemo.
Sara Sends, članica žirija za dodelu Ženske nagrade za književnost.
Uputstva za spasavanje sveta
Posle „Priče o providnom kralju“, španska književnica Rosa Montero vraća se s romanom „Uputstva za spasavanje sveta”. Taksisti Matijasu umrla je žena koju je veoma voleo i sada živi u dopola sagrađenoj kući s Ćućom i Perom, dva izgladnela, uplašena psa. Doktor Danijel radi u urgentnom centru, ali dane provodi za računarom igrajući opasne igrice, sad već potpuno zaboravivši razlog zašto je odabrao medicinu kao poziv. Serebro je starica sa zavidnom naučničkom reputacijom, bez igde ikoga, koja se uveče dostojanstveno napija u birtiji pored Kačita, javne kuće. U Kačitu radi Fatma, prelepa devojka, maltene još devojčica, koja je uspela da pobegne iz Sijera Leonea, gde su je zadesile strahovite nesreće.
Oko Matijasa, Danijela, Serebro i Fatme vrzmaju se razni sumnjivi tipovi, kriminalci i surovi dečaci iz predgrađa Madrida, a sve zajedno prati ih senka nepoznatog serijskog ubice sreće. Hoće li ovi likovi pronaći pravo uputstvo za spasavanje sveta koji postaje sve naopakiji, usamljeniji, tuđ i bez ljubavi, i tako i spas za sebe u tom svetu?
Proslavljena španska autorka Rosa Montero ovim romanom nudi uputstva koja to nisu i ideju o spasu koji nam je neophodan.
Dvadeset stepenika
Zbirka Dvadeset stepenika donosi jedanaest pripovedaka koje su sve napisane zbog nečije želje. Uhvaćena je, recimo, „drugi pogled“ na Ugledanje na ružu čuvene brazilske spisateljice Klaris Lispektor, dok je Noć u Ladendenu omaž Emili Bronte, a Jedinstvena dama lična posveta autorke samoj književnosti.
U svim pričama glavne su junakinje, smeštene u grotesknom univerzumu gde se dobro i zlo jedva razlikuju. „U pitanju je čudovišna, htonska ženstvenost, u nevidljivom vremenu. Začarane, osakaćene, žene obeležene fatalnom sudbinom, daleko od snova i uhvaćene u svoje priče, uz muškarce koji su tu gotovo uvek da potcrtaju tragičnu ženstvenost.“ (iz pogovora Ane Kuzmanović Jovanović)
Elija Koreja je značajna, upečatljiva, originalna i višestruko nagrađivana portugalska autorka koja prvi put pred srpskom čitalačkom publikom rasprostire svoj autentični književni univerzum.
Disanje u mermer
Kada Izabela odluči da usvoji problematičnog šestogodišnjeg Ilju iz sirotišta, počinje da se odmotava klupko nesrećnih događaja iz prošlosti kao nagoveštaj tragedije koja tek predstoji. Litvanska autorka Laura Sintija Černjauskajte piše o temama u kojima će se savremeni čovek lako pronaći, o težnji za ljubavlju, samoći, izazovima koje nosi majčinstvo, osveti i oprostu. Ispričan tonom u kojem se smenjuju čežnja, strah, čak i horor, roman Disanje u mermer predstavlja studiju mračne strane ljudske duše i prava je knjiga za ljubitelje psihološkog trilera.
Posle udarca
Dorte Nors je jedan od najsnažnijih savremenih književnih glasova, a najbolji dokaz za to upravo je njena zbirka kratkih priča Posle udarca. Svaka priča je o udarcu: nevidljivom ili vidljivom, unutrašnjem ili spoljašnjem, psihoemocionalnom ili fizičkom. Udarcu koji nam zadaje drugo biće ili društvo i posle kog dolazi do suštinskih promena u čoveku i nepredvidljivih reakcija: od prezrenja oca do ubistva. Kao kad preciznim i snažnim zahvatom karatista ivicom šake iskrcka naređane predmete, tako i ovaj poseban udarac slomi pršljenove emotivne, duhovne ili moralne kičme bića, pa su naši potonji postupci tek posledica krivog srastanja. Priče počinju običnim događajima: odlaskom kod frizera, na jezero, sedenjem s tetkom u poslastičarnici, gledanjem TV-a. S tog sporednog puta Nors nas lagano vodi na glavni, gde duboka duševna stanja jure poput besnih automobila. Taj put treba preći, tim putem treba voziti, i uz to i preživeti.
Dorte se u svojim pričama kafkijanski ne čudi pred čudnim, kao Mopasan voli šokantne krajeve, harmsovski je duhovita, i cinična na autentičan norsovski način. A sve to skupa obavijeno je plavom danskom tugom i čistotom koja istovremeno dira i uznemiruje.
Dorte Nors je majstor kratke proze.
Jelena Lengold
Snažan novi glas evropske književnosti.
Buktrast
U ovoj zbirci priča danaska fikcija pomalo podseća na danski nameštaj: elegantna je i lepa. Dorte Nors ume da opiše tanane trenutke i učini ih nezaboravnim.
Opra
Kratke, kratke priče u uzbudljivoj i snažnoj zbirci priča Posle udarca… govore o uvrnutim i čudnim pojava digitalnog doba.
Vog
Pisati o strahu i smehu zahteva precizan osećaj za doziranje, a Dorte Nors ga ima.
Čikago tribjun
Dorte Nors beleži samo detalje nečijeg života, poput online pretrage… I nudi izuzetan i istinit uvid u to kako svi ti detalji ilustruju našu dušu.
Pablišers vikli
Posle udarca je jednostavno veličanstvena knjiga. Pripremite se da vas oduševi.
Dagbladenes Bureau
Nors prikazuje uznemirujuće svetove ljudi koji ne osećaju da igde pripadaju u trenucima dok pokušavaju da shvate kako je do tog udaljavanja došlo. Posle udarca vas voli i želi da vas nauči, ali će vas i povrediti.
Los Anđeles tajms
