Istorija žena u 100 predmeta
Istorija žena je mnogostrana, a njihova iskustva beskrajno su različita i previše razuđena da bi se sumirala kroz 100 predmeta u 100.000 reči. Predmeti koje smo uvrstile u ovu istoriju samo su polazna osnova za istraživanje i raspravu o prošlosti žena. Oni ukazuju na to da je žensko nasleđe bogato, pričaju o tome kako su žene primoravane da se uklope u važeće predstave o ženstvenosti i kako su se prethodnice feministkinja borile protiv takvih pritisaka; predmeti su pokazatelji ugnjetavanja žena, ženskog heroizma, njihove visprenosti, veštine i znanja. (…)
Neizbežno je da je istorija žena zabeležila brojne zapreke, kontrolne mehanizme i ograničenja s kojima su se žene suočavale u prošlosti i s kojima se suočavaju danas. Žene, međutim, nisu pasivne niti su isključivo žrtve; one raspolažu sredstvima, one pronalaze načine da preuzmu kontrolu čak i ako su okolnosti njihovih života daleko od idealnih.[koo_icon name="undefined" color="" size=""]
Iz pogovora
Mundus Hungaricus: Kratka istorija mađarske kulture
Možemo reći da će ovo biti delo koje će popunjavati praznine, budući da se, do sada još nije pojavila sveobuhvatna i sistematična publikacija slična ovoj. Publikacija koja je u stručnom smislu veoma kvalitetna, koja prezentuje obilje informacija, iziskuje veliku angažovanost, odnosno spremnost na planiranje, biće od izuzetnog značaja za obrazovanje i onih srpskih stručnjaka-hungarologa koji ne raspolažu mađarskom filijacijom, ali se obrazuju u skladu sa savremenim trendovima i zahtevima (nije nebitno ni to što su knjigu pisali stručnjaci koji su stekli iskustvo u hungarološkom obrazovanju). Istovremeno, knjiga će pomagati i onim širim slojevima koji se interesuju za datu temu, odnosno omogućavaće pristup rezultatima ove kompleksne nauke, kao i odgovarajuću orijentaciju u pogledu suštinskih tema.
(Iz recenzije Kornelije Farago)
Univerzitetski udžbenik Istorija mađarske kulture Edit Bogar i Marka Čudića dobro je koncipirano delo, koje obuhvata i srazmerno predstavlja mađarsku kulturu u širem smislu. Količina materijala i način predstavljanja odgovara potrebama univerzitetske nastave. Autori se dobro snalaze u teškoćama prikaza strane kulture koja i nije tako strana, već je puna međusobnih uticaja, paralela, saradnje i konflikata, zajedničkih interesa, kao i sukoba tokom istorije. Pored nabrajanja i sređivanja podataka, činjenica mađarske kulture, autori ukazuju i na moguće paralele, njihova objašnjenja su interesantna, stručno zahtevna, ali ne i odveć komplikovana. Tekst knjige je vrlo čitljiv, savremenog je stila i svojom retorikom, logičkim povezivanjima, unutrašnjim referencijama između pojedinih poglavlja, odnosno označavanjem odgovarajućih kulturnih i književnih paralela u srpskoj kulturi, predstavlja odličan uvod u mađarsku kulturu i civilizaciju.
(Iz recenzije Ištvana Ladanjija)
Spartanke
Malo je ili nimalo knjiga kod nas o tome kako je pola čitave ljudske populacije živelo u staroj Grčkoj. Znamo da je ženama u antici mesto bilo u kući, da nisu imale prava da učestvuju u javnom životu, i da su, spram tadašnjeg određenja njihovog ponašanja i intelektualnih predispozicija, bile svrstavane u isti skup s decom i životinjama. Ali da li je tako bilo u svim delovima grčke civilizacije? Da li je i u ovom pogledu čudesna Sparta bila posebna? Šta su zaista radile Spartanke dok su im muževi provodili život po agogama ili u ratu? Je li Likurg izdao naređenje da se ženska novorođenčad bacaju niz litice Tajgeta? Da li su sestre jele isto koliko i braća i s koliko se godina postajalo suprugom? Kakav je bio odnos društva prema preljubi i silovanju? Jesu li žene u Sparti zaista bile nemi i nevidljivi deo društva? Ova knjiga neophodna je kao još jedno snažno svetlo koje moramo uključiti u ogromnoj sali istorije u kojoj su mnogi delovi i dalje u tami, ako verujemo u ono Historia magistra vitae est.
„Ako je spartanski patrijarhat stvorio model snalažljivosti u dosta dugom trajanju, onda su Spartanke u takvom društvenom modelu morale ostvariti nešto što sam nazvala nadsnalažljivošću: to je podrazumevalo odlično razumevanje društva, njegovih pravila i njegovih nedoslednosti.”
Svetlana Slapšak
Moj mačkoljubivi život
Ima nečeg u mačkama što ih čini posebnim među svim drugim bićima.
Posebne su same po sebi i zato što posebnim čine naš život. Nije da je njima posebno stalo do toga, zna svako ko je ikada imao mačku (pardon – koga je mačka odabrala), ali uprkos tome ili baš zbog toga mačke su obožavane oduvek (i one to i dan-danas pamte, rekao je neko). Umetnost je puna mačaka. No nisu baš toliko česte autobiografije kao što je „Moj mačkoljubivi život” Svetlane Slapšak. Sama autorka precizirala bi žanr kao spoj autobiografije i mačjih biografija, naravno u korist maca. Očito da ne postoji period niti mesto u njenom životu bez mačaka: da li onih u kući, ili na ulici, u parku, ili onih koje je upoznala kod prijatelja, bilo da je u Atini, Beogradu, Parizu ili Ljubljani; i očito da za to postoji dobar razlog. Jer sve te mace, junakinje i junaci ove knjige, učile su autorku izvesnoj mudrosti, mirnoći i ljubavi onda kad je svet ostajao i bez mudrosti i bez ljubavi, zavrtložen u nemiru mržnje.
Opisujući svoj život, Svetlana Slapšak pružila je i uvid u neke od najvažnijih događaja koji su nas tamneli u prošlom i ovom veku i njena autobiografija je u tom smislu još jedan reflektor neophodan da se te tame razbiju. Čitanje ove knjige je i poput podešavanja podsetnika da nas opomene u pravom trenutku, onda kad krenemo da ponavljamo greške. A to što su svi ti događaji i čitav jedan bogat autorkin život ispisani u ritmu mačjeg predenja, samo je još jedno priznanje posebnosti.
Jer ima nečeg u mačkama.
Frida
Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.
Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.
Senke vodilje
Ana Dostojevski borila se s kockarskom zavisnošću svog muža, a Sofija Tolstoj s religioznim sumnjama i poletima Lava Nikolajeviča. Jelena Bulgakov držala je svog muža uspravno dok mu je Staljin izmicao tlo pod nogama, a bez Vere, Nabokov ne bi napisao nijedno svoje delo, kako je sam tvrdio. Nadežda je pratila Mandeljštama od izgnanstva do gulaga i sve njegove pesme držala u glavi, i srcu. Da bi sačuvala Solženjicinovu arhivu od KGB-a, Natalija je rizikovala ne samo svoj život već i živote svoje dece.
Delanje ovih talentovanih žena stvorilo je jedinstvenu tradiciju kakva se ne može naći na Zapadu. Iako su izabrale da budu samo „fusnote u tuđem životu”, one su u svojim dnevnicima, memoarima i sećanjima, na osnovu kojih je i nastala ova knjiga, ispisale svojevrsno svedočanstvo – o tome kako su senke postale vodilje.
Vol strit žurnal proglasio je „Senke vodilje” za Knjigu godine.
O „Senkama vodiljama“, Politika, kuulturni dodatak
http://www.politika.rs/scc/clanak/379429/Kultura/Svi-moji-junaci-su-putnici
Jugo, uspon i pad najgoreg automobila u istoriji
Sve što nikada niste pomislili da pitate o jugu, a što će vas nasmejati, šokirati, rastužiti. Briljantno svedočenje o jednom vremenu između kapitalizma i komunizma, o jednoj zemlji između Istoka i Zapada, o jednom čoveku koji je pokušao nemoguće – da uveze jugo u Ameriku, najveću i najsuroviju automobilsku silu na svetu.
„Odmah ću reći: to je najbolja, najduhovitija i najtačnija „studija slučaja“, ali ne jednog automobila, nego jedne države, pa i više od toga – jedne, u isti mah, propale i neumrle ideje“, iz prikaza Gorčina Stojanoviča, Blic
