Jednostavna zadovoljstva
Kao i roman Dve ozbiljne dame, i priče i drama Džejn Bouls jesu izraz njene genijalnosti. Genijalnost Džejn Bouls obuhvata i književni talenat i umetničku prirodu i ekscentričan život. Ali, iznad svega, ona leži u neuporedivoj originalnosti delovanja na čitalačku svest, u snažnoj autentičnosti reči i hrabrosti da se bude slobodna.
„Njen neveliki, ali zati savršen književni rad čini zasebnu planetu… Te prve kritike samo potvrđuju ono što su vatreni obožavaoci Džejn Bouls oduvek znali: ona je zanemareni genije.“
Njujorker
„Jedna od najboljih modernih prozaistkinja. Nijedan drugi pisac nije u stanju da tako dosledno stvara tako kvalitetna i nesvakidašnja dela, a nesvakidašnje je neizostavan sastojak velike umetnosti. Džejn Bouls pruža nam, skoro bez izuzetka, taj najređi od svih užitaka.“
Džon Ešberi
„Zavidim čitaocima koji još nisu pročitali Džejn Bouls, kao i ljudima koji tek treba da pročitaju Mensfildovu ili Vulfovu i koji će tek doživeti ushićenje i šok i otkrovenje čitajući ta jedinstvena klasična dela.“
Ali Smit
Prilog istoriji radosti
Ugledni, imućni gospodin u godinama pronađen je obešen u svojoj velelepnoj vili. Skoro sve upućuje na to da je reč o samoubistvu, ali mladom Policajcu jedan skoro neprimetan trag pobuđuje sumnju. Naslućujući da je ipak reč o ubistvu, Policajac sprovodi ličnu istragu koja će ga odvesti do neobične, narandžaste kuće pod praškim brdom Petšin. U kući žive tri ugledne gospođe, Dijana Adler, Birgit Strather i Erika Ajs, ali one trenutno nisu tu, na jednom su od svojih mnogobrojnih proputovanja. Ko su tri obrazovane i odlučne gospođe koje govore nekoliko jezika, imaju svoju filmsku kompaniju, drže preskupe časove joge i kreativnog pisanja? I ko je Ingrid Vizental, čija se senka nadvija nad svim događajima?
Prilog istoriji radosti se iz krimi priče pretvara u potresno svedočanstvo o sudbini napastvovanih devojaka u različitim zemljama sveta u proteklih sedamdeset godina, u miru jednako kao i u ratu. Fikcija i faktografija smelo se prepliću u ovom silovitom, potresnom i pre svega istinitom romanu, koji XX vek proglašava vekom žrtava.
Može li pravda biti zadovoljena ukoliko su zločinci pošteđeni pred zakonom samo zato što su ratni pobednici, bogataši, ugledni političari – samo zato što su muškarci? Koliko još nasilja i ratova treba da pustoši svetom dok nas patnja konačno ne učini humanijim?
Možda odgovor imaju samo laste, prave junakinje ovog romana, slobodna, hrabra, požrtvovana i nenasilna bića koja, upravo zbog toga, jedina znaju šta je istinska radost.
„Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kaži, više me ni najmanje ne zanima.“
Ratka Denemarkova
„U formi kriminalističkog romana koji kombinuje stvarne događaje i fikciju, ’Prilog istoriji radosti’ je žestoka osuda svih oblika nasilja nad ženama svuda u svetu.“
Gardijan
Gospođa Berg
Mladi Mario zaljubljuje se u svoju susetku sa drugog sprata, gospođu Berg, misterioznu ženu u lepršavim haljinama. Razmišljanja o gospođi Berg i razgovori s njom, za nju bezazleni, a za dečaka razlog neprestanog preispitivanja sopstvenih osećanja, ispunjavaju veći deo Mariovih dana, a noći fantaziranja o lepoj susetki, čijoj privlačnoj snazi dečak bezuspešno pokušava da se odupre. Kroz pripovest u kojoj se događaji polako i nenametljivo razotkrivaju, uvek u senci unutrašnjih previranja aktera, odrasta i glavni junak u stalnom pokušaju da razume i prihvati ono što čini život: ljubav, izdaja, tajne, otuđenost, razočaranje u idele, smrt bližnjih.
Cela priča u rukama je samo jednog junaka, i iz te jedinstvene muške perspektive Soledad Puertolas promišlja najdublje i najtananije odnose sa ženskim junakinjama kojima je protagonista okružen, s majkom, sestrom, ženom i ćerkama, što čini okosnicu ovog romana koji je sav od nagoveštaja, traganja i intimnih spoznaja. Među svim ženskim likovima izdvaja se upravo nedokučiva gospođa Berg, predmet divljenja i tajnih čulnih ekstaza, intimni putokaz za sve kasnije odnose glavnog junaka sa ženama, vrsta orijentira i ideal prema kom se meri i s čim se upoređuje sve.
„Soledad Puertolas je još jednom pokazala s kakvom se lakoćom snalazi na polju emocija, njena potreba da rasvetljava unutrašnje biće, njegovo svevremeno traganje i egzistencijalističko pomirenje, njen stil, jesu odraz umetničke zrelosti i svega onog što čini dobru književnost… Pročišćena proza, suštinska, s poetskim nijansama, i pokojim komičnim elementom.“
El Mundo
„Gospođa Berg je pravo čudo književne prirodnosti. Soledad piše u stilu koji se i očekuje od velikih romanopisaca, čije su jedino sredstvo svakodnevne reči… Pročišćen, precizan stil… Soledad je oduvek pisala o krhkosti, da na ovom svetu nema ničega što bi sprečilo da čovek ne bude povređen. …Unutrašnji realizam ovog veličanstvenog romana, ocrtava konture modernog čoveka, sa svim njegovim sumanutim idejama i patnjama, potragom za spokojem, njegovim vekovnim umorom.“
El Pais
Seksualni život ružne žene
Ružna žena Žusijanara, glavna junakinja romana, u potrazi je za ljubavlju. Kao i svako ljudsko biće, doduše. Poduhvat osuđen na propast? Lepoticama to sigurno polazi za rukom. Ili možda i ne? Šta je to ljubav i ko je lep, a ko ružan? Ko sme, zna i može da da odgovor na ta pitanja?
Nema mnogo detalja i Žusijanarinoj ružnoći, osim što se zna da je debela, i da joj zbog skupih krema koje se reklamiraju u novinama rastu dlačice po licu. Mnogo se više govori o mislima i osećanjima koje joj etiketa „ružne” donosi i posledicama koje mladu psihu imaju savremeni pojmovi lepote, iskrivljeni, pomodni, neprirodni. Pišući roman u formi naučnog rada, Tažesova duhovito progovara o prijatnim i neprijatnim doživljajima svoje junakinje: o njenoj spoznaji vlastite ružnoće, defloraciji, kratkoj vezi s netalentovanim slikarom ili prodavcem kome su trebali sati da istraži njene bujne grudi… Veoma precizno, uz raskošan smisao za humor, pogađa u srž sumorne svakodnevice. Svoje čitateljke i čitaoce Tažesova i te kako ume da nasmeje, ali ih, istovremeo, i to veoma nenametljivo, tera na razmišljanje.
I dok seksulani život ružne žene nije nimalo neuzbudljiv, iako skoro svi odbacuju Žusijanaru, za čitaoce je nemoguće da ne budu uz nju do samog kraja. Jer, kako sama autorka kaže: „Ružna žena je stanje duha kroz koje svaka od nas prolazi”.
Neodoljivo luckasta, Klaudija kroz svoje očaravajuće likove ogoljava ludosti koje su u svima nama.
Dnevni list O Globo
Čitalac ne može da se ne smeje naglas tokom čitanja. Uspeh Tažesove je u tome što ume da izmami iskren i solidaran smeh, prožet razmišljanjima o borbi protiv društvom nametnutih uzusa.
Dnevni list O Estado de São Paulo
Klaudija Tažes pokazuje neverovatnu sposobnost da iz srži ljudske nesreće iskopa tračak sreće.
Sintija Moskovič, spisateljica
Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom
Ovu psihodeličnu i jezički veoma disciplinovanu prozu književna kritika u Poljskoj jednoglasno je okarakterisala kao „osveženje na zagušljivoj literarnoj sceni”. Priče Veronike Murek su o svakodnevnom životu koji je, međutim, predstavljen na iščašen način, uz obilato korišćenje nadrealnog, čime se turobna svakodnevica obavija oreolom neverovatnog. Apstraktne kratke forme na kojima su priče građene zapravo su savršeno osmišljeni delići alternativne i groteskne stvarnosti, pune apsurdnih situacija, dijaloga i likova.
U zbirci priča „Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom“ Veronika Murek žestoko se poigrava sa savremenim mitovima, tradicijom, religijom i sujeverjem.
„Ko treba da posegne za knjigom: ljubitelji apstrakcije, crnog humora, književnosti na granici jave i… umišljanja; obožavaoci književnog, ali sočnog jezika i oni koji se suprotstavljaju opšteprihvaćenim šablonima.
Ko treba da je izbegava: čitaoci koji očekuju klasičnu formu priče (kako bog zapoveda – sa uvodom, razradom i zaključkom) i oni koji u književnosti traže jasnu poruku ili, ne daj bože – pouku.”
Natalija Šumska, kotnakrecacz.pl
„Knjiga Veronike Murek nema slabih tačaka. Ova nesvakidašnja proza je jezički savršena i vrlo inteligentna. Glas njene autorke kao da dolazi iz drugog sveta – u najpozitivnijem smislu.
Kratko, gusto i sadržajno – svaka reč na svom mestu, svaka druga rečenica snažna i izazovna kao aforizam. A sve obavijeno aurom začudnosti, iako priče opisuju običan život.”
Darijuš Novacki, Gazeta viborča
„Veronika Murek ukršta stilove i pravi mozaik od dečjeg, narodnog i reporterskog narativa, nekad okrutnog, nekad poetskog, nekad apsurdnog – ali uvek utišanim glasom, kao da narator beži od čitaoca. Njene priče su veoma zahtevna književnost, nešto poput rebusa ili zagonetke – čitalac mora biti veoma koncentrisan da bi pratio naratora.”
Agnješka Drotkjevič, Instutut ksjonški
Dve ozbiljne dame
Ekscentrična i nepredvidljiva Njujorčanka Kristina Gering i njena jednako neobična, uznemirena i napeta prijateljica gospođa Koperfild, sreću se na zabavi. Dve ozbiljne dame, koje se ne mire sa postojećim stanjem stvari, s tuđim ali često ni sa sopstvenim izborima i koje su spremne na ono na šta drugi ljudi i ne pomišljaju, tvrdoglave se drže svoga puta – jedna je u potrazi za ličnim spasenjem, druga za sopstvenom srećom. Gospođa Koperfild nerado odlazi u Panamu s mužem, ali tamo upoznaje prostitutku Pacifiku, u koju se zaljubljuje. Gospođica Gering, s druge strane, nerado i naizgled iz čista mira, velelepnu kuću blizu grada zamenjuje straćarom na izlovanom ostrvu i okuplja oko sebe neobično društvo: prodavca nekretnina u potrazi za svojim umetničkim bićem, bivšu daktilografkinju koja očajnički traži nekoga ko bi joj, umesto nje same, ispunio život, starca koji veruje da ponovo može da bude mlad…
Gospođa Koperfild i gospođica Gering ponovo će ukrstiti puteve na kraju romana za stolom u mračnoj krčmi. Dve ozbiljne dame, stare prijateljice, sešće jedna spram druge da se ponovo upoznaju i što je još važnije – da otkriju same sebe.
Dubok, tajanstven, neobičan i duhovit, roman Dve ozbiljne dame (1943), za koji je Tenesi Vilijams svojevremeno rekao da zaslužuje da postane klasik više od ijednog drugog modernog romana, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku. Neobična i upečatljiva dela Džejn Bolus manje su poznata široj publici, a veoma često im ni kritika nije bila naklonjena. Kao što gospođica Gering na neke osobe deluje pomalo uznemirujuće i često mora da tera ljude da razgovaraju s njom, i Dve ozbiljne dame Džejn Bouls pomalo su neprijatne, pomalo uvrnute, pomalo uznemirujuće, i razgovaraju samo s čitaocima nesklonim osrednjosti. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati.
Moja omiljena knjiga. Nijedan drugi moderan roman ne zaslužuje više od ovog da postane klasik.
Tenesi Vilijams
Zavidim čitaocima koji još nisu pročitali Džejn Bouls, kao i ljudima koji tek treba da pročitaju Mensfildovu ili Vulfovu i koji će tek doživeti ushićenje i šok i otkrovenje čitajući ta jedinstvena klasična dela.
Ali Smit
Jedna od najboljih modernih prozaistkinja. Nijedan drugi pisac nije u stanju da tako dosledno stvara tako kvalitetna i nesvakidašnja dela, a nesvakidašnje je neizostavan sastojak velike umetnosti. Džejn Bouls pruža nam, skoro bez izuzetka, taj najređi od svih užitaka.
Džon Ešberi
Tri Marije
Roman prati odrastanje i sazrevanje Marije Auguste, devojčice prerano ostale bez majke i kao i mnoge njene vršnjakinje, poverene na staranje i vaspitanje časnim sestrama u katoličkoj školi, gde upoznaje druge dve Marije, Mariju da Gloriju i Mariju Žoze. To su tri prijateljice, tri zvezde iz sazvežđa Tri Marije, tri životna principa. Hoće li Marija koja pređe granice biti srećnija od one koja se povinuje društvenim obrascima? Koliko će snage biti potrebno da se sija na pustom nebu izneverene ljubavi?
Jedna od najvećih brazilskih spisateljica, Rakel de Keiroz, pruža nezaboravne portrete devojaka koje pokušavaju da nađu sreću u stvarnom svetu, koji je toliko različit od onog iz njihovih omiljenih ljubavnih romana, i u kom je samo muškarcima dopušteno sve.
Jugo, uspon i pad najgoreg automobila u istoriji
Sve što nikada niste pomislili da pitate o jugu, a što će vas nasmejati, šokirati, rastužiti. Briljantno svedočenje o jednom vremenu između kapitalizma i komunizma, o jednoj zemlji između Istoka i Zapada, o jednom čoveku koji je pokušao nemoguće – da uveze jugo u Ameriku, najveću i najsuroviju automobilsku silu na svetu.
„Odmah ću reći: to je najbolja, najduhovitija i najtačnija „studija slučaja“, ali ne jednog automobila, nego jedne države, pa i više od toga – jedne, u isti mah, propale i neumrle ideje“, iz prikaza Gorčina Stojanoviča, Blic
Njena Zemlja
Koristeći se mitskim arhetipom o zajednici žena na usamljenom, odvojenom prostoru, utopijski roman Š. P. Gilman istražuje rodne odnose i poziva tadašnje čitateljke i čitaoce – a taj se poziv ne stišava ni danas – da preispitaju svoje pretpostavke i mišljenja u vezi s tim odnosima.
Poruka romana je jasna: kada muškarci prihvate svet u kojem su žene aktivne i uključene u različite sfere života, u kojem se život odvija po principima nenasilja i ljubavi, ravnopravna heteroseksualna zajednica može ponovo da se rodi na sasvim novim i humanijim vrednostima.
