Oluja na napuštenim teniskim terenima pored škole, September je plesala među stablima, izazivala smehom nebesa. Bila je previše živa, toliko da je uzela život svima oko sebe. Džulaj će se nositi s tim dok joj kosa ne osedi.

Džulaj i September su sestre tinejdžerke, skoro kao bliznakinje. Nakon nezgode u školi, sele se s majkom Šilom u Jorkšir, u Vilu Setl, duboko uznemirujuće mesto blizu mora. I dok sestre provode dane čeprkajući po praznoj i trošnoj kući, igrajući se žmurke i smišljajući nove smelosti, Šila se ukopava dublje u krevet i izlazi samo noću kada devojčice spavaju, mada ni tada ne uspeva da pobegne od mračne prošlosti i jakog destruktivnog uticaja mrtvog muža.

Dejzi Džonson nas smelo i impresionistički vraća u prošlost, stvarajući atmosferu straha i propasti, uvek uz nagoveštaj da koračamo ka nečem još gorem. Sestre su snažan i duboko dirljiv prikaz tuge i krivice, a pre svega ogromne ljubavi i sestrinske povezanosti koja briše pojedinačne granice postojanja.