„Trudna sam. Užas.”
Zapisala je studentkinja u svoj dnevnik, u Ruanu, 1963. godine. Reći roditeljima je nemoguće, zadržati dete tek je nezamislivo. Vanbračna trudnoća za devojku iz radničke porodice poput njene, u malom gradu kakav je njen rodni grad, predstavlja kraj: porodica će biti trajno obeležena sramotom, a ona sama ostaće bez mogućnosti da se dalje obrazuje i živi drugačije, bolje, što dalje od sopstvenog porekla. Rešenje je abortus, ali on je u Francuskoj zabranjen.
Četrdeset godina kasnije, nekadašnja studentkinja iz Ruana, a sada književnica Ani Erno, deli svoje iskustvo sa svetom, pišući knjigu nesputane iskrenosti, pretvarajući sećanje, dnevničke zapise i zabeleške u umetnost. Događaj je originalan, književno uverljiv prikaz posledica nehumanih zabrana, u ovom
slučaju zakonske zabrane ženi da samostalno odluči o tome želi li da rodi. Ovaj roman je još jedan dokaz da se primitivne konstrukcije uvek ruše i da u tom zemljotresu zatrpavaju mnoge živote. Ali se, nažalost, iznova i grade.
Događaj je dokument o jednom odrastanju pretvoren u književnost. Intimna, potresna priča jedne žene koja postaje univerzalni umetnički simbol borbe i patnje svih potlačenih.
