Suton pre svitanja: sabrane priče
Njujork, prva polovina 20. veka. Taj stari Njujork u kojem postojiš jer „u njemu se živi” i ima mnogo zabave, čak i u doba prohibicije. U njemu je dražesni cinik Larošfuko kriv za nesanicu u pola četiri ujutru, a Bog ljut ako telefon ne zazvoni, u njemu grom ostaje iza vedra neba i ne udara iako je dovoljno izazvan i ima puno pravo na to, u njemu se čuje: „Slatka moja, bile smo ovakve – ovakve, kad ti kažem”. A onda se mir sa svetom ponovo uspostavi, svi se ušuškaju u pomisao da je sve popravljeno, baš onako kako samo ženska ruka može da popravi dodajući poneku sitnicu u stan, u pismo, u život.
Iako su napisane pre nepunog veka, u danima očajanja, užasa i svetskih promena, priče Doroti Parker su vanvremenske. Pune oštroumne duhovitosti i lakonske satire, uglavnom se bave ljudima i njihovim borbama, neretko unutrašnjim, potajnim. Pored toga što oživljavaju urbani milje, one i razotkrivaju neizvesnosti i razočaranja ljudi koji vode običan život, zadubljenih u sebe, s neveštom komunikacijom. I baš tu se i ogleda sva čar Dorotinog pisanja, da vidi i dočara nešto čemu će se smejati i u najuobičajenijim situacijama, najgorim tragedijama, u usamljenosti zbog starenja, ali i u rasnim predrasudama, uvek osetljiva na nepravdu i spremna da laganim stihovima obogati književni pejzaž.
Piramide dana
Da li je moguće zavoleti čudnog, ćutljivog dečaka iz sibirskih dubina pogotovo ako ste usamljena majka čija su deca daleko?
Postoji li istinska ljubav, pravi, tačni spoj dva srca ili dve duše, dva odvojena života? Ili je sudbina niti sudbine da se neprestano kidaju i prekidaju?
Ovaj muškarac je ćutljiv, ali vidi i oseća sve. Da žena nema ljubavi prema njemu, da su deca odgajana bez ljubavi nespremna da ljubav daju. Njegov odgovor biće užasan i nenameran – da li baš?
Verujete li u princa iz bajke? On stoji u vašem dvorištu, prelep na jesenjem suncu. Ali zašto na kraju cela porodica plače?
Porodične veze su najraznovrsnije veze među ljudima. Tajne četiri zida nekad mogu sružiti sve zidove.
Priče Dajne Opolskajte primer su savremene litvanske književnosti, zanimljive su zbog izbora tema, još zanimljivije zbog načina sagledavanja i obrade tih tema, i veoma zanimljive zbog specifične atmosfere hladnog, žutog i uzburkanog unutrašnjeg nanosa, koja se širi zbirkom. Dajna nas uvodi u svoj svet gde se na neočekivan i napet način sučeljavaju realno i magično, gde obični ljudi prestaju da budu obični kad razbiju sve čaure koje ih navodno štite a u suštini onemogićavaje da žive punom snagom.
Zbirka priča Piramide dana, za koju je 2019. dobila Nagradu Evropske unije za književnost, prvo je delo Dajne Opolskajte prevedeno na srpski jezik.
Džoni Panika i Biblija snova
Ispovedna snaga Silvijine poezije preobražava se ovde u distancirano pripovedanje, retko kada u formi prvog lica, kojim se izlažu žanrovski i tematski prilično raznolike pripovesti kako o silovitim tako i o jedva primetnim gibanjima u svetu, među ljudima, u sećanju ili u fantaziji umetničkog uma.
Priče podjednako odlikuje pobuna koliko i zapitanost nad slepilom i gluvoćom sveta nesposobnog da izuzetnost i različitost shvati i apsorbuje. Kroz mnoge priče provejava identitetska strepnja – strah divljeg kreativnog duha žene od utapanja u matrice domaćičkog i majčinskog perfekcionizma. Svima im je pak zajedničko grabljivo poetsko oko koje munjevito hvata pojedinosti i sitnice, u punoći njihove čulnosti, i njima zasićuje pregledno fabularno pripovedanje, tvoreći pritom jednu paralelnu mrežu značenja, oslonjenu na arhetipsku slikovnost i simboličnost mitotvorstva.
U najboljoj modernističkoj tradiciji, onoj koja deli svoju ranjivost i ushićenost s romantizmom, priče Silvije Plat, i kad se nižu kao isečci banalnog života, kriju bleskove – male epifanije kojima svakodnevica nagrađuje (ili kažnjava?) one koji hodaju otvorenih očiju i hteli bi da polete.
Brana Miladinov
Požuri i izmisli grad
Desi se neko lice, ili dvorište, nečiji glas, delić noći, dese se sećanja. Od njih su priče Lejle Kalamujić. Dođe dan kad ponovo legneš u svoj stari krevet, kad kraj više ne može da se rasteže i prećutkuje, ptice počnu da udaraju u prozore, a ljudi odu, i nestanu. Od tih su dana priče Lejle Kalamujić. I od još jedne koordinate uz to koja se na prošlost i sadašnjost učvršćuje kao konstanta. Lejline su priče u žurbi, da daju ono najvrednije što se od književnosti može dobiti – da izmisle mesto, vreme i ljude koji su ti potrebni.
Ljubica Pupezin
Mars
Mars je provokacija, Mars je polemičan, Mars je moderan, istinski ton 21. veka. Mars je tvoja prilika da udahneš novi vazduh.
U deset nadrealnih priča prepliću se distopijski prostori zagrobnog sveta i postapokaliptične Evrope. Žena zombi, žena kiborg, spisateljica prognana na drugu planetu, klonirana žena – ujedinjene su energično i beskompromisno protiv ograničenja koje društvo nameće. U borbi za opstanak, najmoćnije oružje jeste pisana reč. Mars je planeta borbene literature, granični prostor između izneverenih očekivanja i iznova osvojenog prava na identitet.
Mars osvaja pripovedačkim umećem autorke koja je proglašena novim glasom Evrope. Pablišer vikli uvrstio ju je na godišnju listu najboljih proznih naslova objavljenih na engleskom jeziku.
El mago de feria
El arte narrativo de Jelena Lengold es evidente también en la colección de relatos de El mago de feria. Ella es una de las pocas autoras serbias que profundiza sin pudor en los temas del amor y de la pasión y deconstruye sus formas socialmente aceptables. Jelena escribe con sinceridad y alegría sobre la cercanía entre dos seres, pero también sobre la relación íntima de uno consigo mismo, y sobre cómo los denominados grandes temas de la vida y de la literatura, el amor, la libertad o la muerte, intensifican o difuminan la cotidianeidad.
En su obra más traducida, Jelena Lengold ofrece imágenes contundentes, inmediatas, sensuales, conmovedoras, ingeniosas o tristes, pero de alguna manera siempre relacionadas con el amor, además de crear algunos de los personajes inolvidables de la literatura serbia.
«Podríamos decir nada más empezar que El mago de feria de Jelena Lengold es un libro que habla del amor y del dolor, y no nos equivocaríamos porque el amor y el dolor son el hilo conductor de esta colección de trece relatos irreprochablemente escritos tanto estilística como lingüísticamente. Sin embargo, como en cualquier prosa extraordinaria, en esta también el diablo se esconde en los detalles. El detalle inapelable, que se desliza latente por casi todos los relatos, es la muerte (o la Muerte)». Del epílogo de Srđan Tešin.
Zelene voćke
Zelene voćke su književni portret seoskog života u komunističkoj Poljskoj sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, predstavljen iz perspektive devojčice Viole. Devojčica živi u selu, vaspitavana je u duhu dobre katoličke devojke, a njena stvarnost protkana je maštom, bajkama i sujeverjem. Viola ima dve velike strasti: sakupljanje etiketa s kutija šibica i slikanje. Talenat za slikanje odvešce je do takmičenja na kom se predstavlja crtežom Moskve, koji neocekivano postaje predmet kontroverzi. Otkriće se da selo u kom Viola odrasta krije mnoge tajne i da se nad sudbinom stanovnika nadvija i nemačka i sovjetska senka.
Violeta Greg piše bogatim stilom, melodično i na pravi način dočarava vernu sliku rodne Poljske u veoma burnim vremenima.
„Toplo i neobično subverzivno.”
Tajms literari saplement
„Delo napisano majstorski i s puno šarma.”
Sirkus rivju
„Dragulj.”
Gardijan
Pokretne slike
Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
„Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“
Iz pogovora Vladimira Arsenića
Sladostrašće
Nakon debitantske zbirke Mars, koja je postigla nesvakidašnji međunarodni uspeh, Asja Bakić je novih jedanaest priča združila u knjigu signifikantnog naslova – Sladostrašće.
U ovim pričama odmaknutim od pukog realizma i ispripovedanim mahom iz ženske perspektive, autorka bez zazora istražuje intrigantne teme poput seksualnosti, ženske masturbacije, višeljublja, konfliktnog majčinstva ili transrodnosti, vešto gradeći različite pripovedne svetove, koji nastaju u mešavini žanrova, od SF-a, fantastike, trilera i horora do eksperimentalnog žanrovskog mutanta, poznatog pod odrednicom Nova čudnost.
„Sladostrašće je knjiga koja bi gorjela na lomači da se nepodobne knjige i dalje spaljuju“, napisala je autorka o svojoj knjizi. U jednom eseju napisala je i: „Kultura je besmislena kad ignorira i prešućuje seks. Takva kultura je po meni nekultura.“ Između ove dve izjave, a možete početi ili završiti bilo kojom od njih, Asja Bakić je u Sladostrašću zavrtela podijum za ples s vukovima.
Jer Sladostrašće nikako ne beži od žestokih društvenih komentara. I kad pripoveda iz perpektive antičkih mitova i kad obrađuje Jade mladog Vertera ili seksualne fantazije i detalje iz biografije Markiza de Sada, i kad se poziva na jugoslovensko kulturno-istorijsko nasleđe ili iznosi distopijske projekcije savremenog sveta, koji je već zagazio u neveselu konzumerizovanu, tehnologizovanu i globalizovanu budućnost, kojoj preti potpuni krah moralnosti i ljudskosti − sve izrečene kritike tiču se ugnjetavajuće kontrole totalitarizovanog društva nad jedinkom.
Sladostrašće je proza od krivi i mesa, upečatljivo precizna u svom jeziku i u svojoj želji,
a njegova najjača sila jeste iskrenost.
Srđan V. Tešin
Njeno telo i druge žurke
Supruga odbija muževljeve molbe da ukloni zelenu vrpcu s vrata, žena se prepušta seksualnim odnosima dok virus uništava čovečanstvo, prodavačica u butiku otkriva zastrašujuću istinu o materijalu od kog su sačinjene haljine – svaka priča unutar ove zbirke predstavlja uzbudljivo i drugačije čitalačko iskustvo. Provokativni književni debi Karmen Marije Mačado oblikovao je čudesne, žanrovski gotovo neodredive priče u kojima se pripoveda o životima žena, telesnom užitku, ali i nasilju koje su trpela njihova tela. Realistične i u isto vreme fantastične, komične i ozbiljne, priče u zbirci „Njeno telo i druge žurke” u svojoj eksplozivnoj originalnosti otvaraju nove mogućnosti za savremenu prozu. Zbirka je doživela nagli i veliki uspeh, proglašena je književnim fenomenom, a autorka je dobila status književne zvezde.
Dugo već debitantska zbirka priča relativno nepoznate autorke nije privukla takvu pažnju niti ju je više zaslužila.
Njujork tajms
Kroz živopisno eksperimentalno sočivo, Mačado u svojim pričama daje zastrašujuće prikaze žena u borbi za sopstveno postojanje.
Njujorker
Primer gotovo nemogućeg talenta… Mačado nam otkriva koliko originalno, subverzivno, ponosno i radosno može biti pisanje iz sopstvenih dubokih osećanja, posebno onda kada su nas ona opekla.
Los Anđeles tajms
Ove priče istovremeno hlade krv i dovode je do ključanja, a publiku ostavljaju oduševljenu i potresenu.
Čikago tribjun
Dvadeset stepenika
Zbirka Dvadeset stepenika donosi jedanaest pripovedaka koje su sve napisane zbog nečije želje. Uhvaćena je, recimo, „drugi pogled“ na Ugledanje na ružu čuvene brazilske spisateljice Klaris Lispektor, dok je Noć u Ladendenu omaž Emili Bronte, a Jedinstvena dama lična posveta autorke samoj književnosti.
U svim pričama glavne su junakinje, smeštene u grotesknom univerzumu gde se dobro i zlo jedva razlikuju. „U pitanju je čudovišna, htonska ženstvenost, u nevidljivom vremenu. Začarane, osakaćene, žene obeležene fatalnom sudbinom, daleko od snova i uhvaćene u svoje priče, uz muškarce koji su tu gotovo uvek da potcrtaju tragičnu ženstvenost.“ (iz pogovora Ane Kuzmanović Jovanović)
Elija Koreja je značajna, upečatljiva, originalna i višestruko nagrađivana portugalska autorka koja prvi put pred srpskom čitalačkom publikom rasprostire svoj autentični književni univerzum.
Posle udarca
Dorte Nors je jedan od najsnažnijih savremenih književnih glasova, a najbolji dokaz za to upravo je njena zbirka kratkih priča Posle udarca. Svaka priča je o udarcu: nevidljivom ili vidljivom, unutrašnjem ili spoljašnjem, psihoemocionalnom ili fizičkom. Udarcu koji nam zadaje drugo biće ili društvo i posle kog dolazi do suštinskih promena u čoveku i nepredvidljivih reakcija: od prezrenja oca do ubistva. Kao kad preciznim i snažnim zahvatom karatista ivicom šake iskrcka naređane predmete, tako i ovaj poseban udarac slomi pršljenove emotivne, duhovne ili moralne kičme bića, pa su naši potonji postupci tek posledica krivog srastanja. Priče počinju običnim događajima: odlaskom kod frizera, na jezero, sedenjem s tetkom u poslastičarnici, gledanjem TV-a. S tog sporednog puta Nors nas lagano vodi na glavni, gde duboka duševna stanja jure poput besnih automobila. Taj put treba preći, tim putem treba voziti, i uz to i preživeti.
Dorte se u svojim pričama kafkijanski ne čudi pred čudnim, kao Mopasan voli šokantne krajeve, harmsovski je duhovita, i cinična na autentičan norsovski način. A sve to skupa obavijeno je plavom danskom tugom i čistotom koja istovremeno dira i uznemiruje.
Dorte Nors je majstor kratke proze.
Jelena Lengold
Snažan novi glas evropske književnosti.
Buktrast
U ovoj zbirci priča danaska fikcija pomalo podseća na danski nameštaj: elegantna je i lepa. Dorte Nors ume da opiše tanane trenutke i učini ih nezaboravnim.
Opra
Kratke, kratke priče u uzbudljivoj i snažnoj zbirci priča Posle udarca… govore o uvrnutim i čudnim pojava digitalnog doba.
Vog
Pisati o strahu i smehu zahteva precizan osećaj za doziranje, a Dorte Nors ga ima.
Čikago tribjun
Dorte Nors beleži samo detalje nečijeg života, poput online pretrage… I nudi izuzetan i istinit uvid u to kako svi ti detalji ilustruju našu dušu.
Pablišers vikli
Posle udarca je jednostavno veličanstvena knjiga. Pripremite se da vas oduševi.
Dagbladenes Bureau
Nors prikazuje uznemirujuće svetove ljudi koji ne osećaju da igde pripadaju u trenucima dok pokušavaju da shvate kako je do tog udaljavanja došlo. Posle udarca vas voli i želi da vas nauči, ali će vas i povrediti.
Los Anđeles tajms
Jednostavna zadovoljstva
Kao i roman Dve ozbiljne dame, i priče i drama Džejn Bouls jesu izraz njene genijalnosti. Genijalnost Džejn Bouls obuhvata i književni talenat i umetničku prirodu i ekscentričan život. Ali, iznad svega, ona leži u neuporedivoj originalnosti delovanja na čitalačku svest, u snažnoj autentičnosti reči i hrabrosti da se bude slobodna.
„Njen neveliki, ali zati savršen književni rad čini zasebnu planetu… Te prve kritike samo potvrđuju ono što su vatreni obožavaoci Džejn Bouls oduvek znali: ona je zanemareni genije.“
Njujorker
„Jedna od najboljih modernih prozaistkinja. Nijedan drugi pisac nije u stanju da tako dosledno stvara tako kvalitetna i nesvakidašnja dela, a nesvakidašnje je neizostavan sastojak velike umetnosti. Džejn Bouls pruža nam, skoro bez izuzetka, taj najređi od svih užitaka.“
Džon Ešberi
„Zavidim čitaocima koji još nisu pročitali Džejn Bouls, kao i ljudima koji tek treba da pročitaju Mensfildovu ili Vulfovu i koji će tek doživeti ushićenje i šok i otkrovenje čitajući ta jedinstvena klasična dela.“
Ali Smit
Uzgoj južnog bilja mičurinovom metodom
Ovu psihodeličnu i jezički veoma disciplinovanu prozu književna kritika u Poljskoj jednoglasno je okarakterisala kao „osveženje na zagušljivoj literarnoj sceni”. Priče Veronike Murek su o svakodnevnom životu koji je, međutim, predstavljen na iščašen način, uz obilato korišćenje nadrealnog, čime se turobna svakodnevica obavija oreolom neverovatnog. Apstraktne kratke forme na kojima su priče građene zapravo su savršeno osmišljeni delići alternativne i groteskne stvarnosti, pune apsurdnih situacija, dijaloga i likova.
U zbirci priča „Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom“ Veronika Murek žestoko se poigrava sa savremenim mitovima, tradicijom, religijom i sujeverjem.
„Ko treba da posegne za knjigom: ljubitelji apstrakcije, crnog humora, književnosti na granici jave i… umišljanja; obožavaoci književnog, ali sočnog jezika i oni koji se suprotstavljaju opšteprihvaćenim šablonima.
Ko treba da je izbegava: čitaoci koji očekuju klasičnu formu priče (kako bog zapoveda – sa uvodom, razradom i zaključkom) i oni koji u književnosti traže jasnu poruku ili, ne daj bože – pouku.”
Natalija Šumska, kotnakrecacz.pl
„Knjiga Veronike Murek nema slabih tačaka. Ova nesvakidašnja proza je jezički savršena i vrlo inteligentna. Glas njene autorke kao da dolazi iz drugog sveta – u najpozitivnijem smislu.
Kratko, gusto i sadržajno – svaka reč na svom mestu, svaka druga rečenica snažna i izazovna kao aforizam. A sve obavijeno aurom začudnosti, iako priče opisuju običan život.”
Darijuš Novacki, Gazeta viborča
„Veronika Murek ukršta stilove i pravi mozaik od dečjeg, narodnog i reporterskog narativa, nekad okrutnog, nekad poetskog, nekad apsurdnog – ali uvek utišanim glasom, kao da narator beži od čitaoca. Njene priče su veoma zahtevna književnost, nešto poput rebusa ili zagonetke – čitalac mora biti veoma koncentrisan da bi pratio naratora.”
Agnješka Drotkjevič, Instutut ksjonški
