Proleće

Proleće je početak. Buđenje, rađanje, cvetanje. Miris novog, snažnog, radosnog
života. Života punog sebe.

Proleće je omiljeno godišnje doba Ričardove bivše supruge. Ričard je režiser, ali od onih „starog kova”, i ne pristaje na komercijalizaciju umetnosti i vulgarnu prevaru koja će se lako monetizovati. U proleće će umreti njegova najvažnija osoba u životu Pedi, scenaristkinja, književnica, enciklopedija, mudrost života. U proleće će Ričard poželeti da sve okonča.

Proleće je i omiljeno godišnje doba devojčice Florens. To je najčudnija, najtajanstvenija i najusamljenija devojčica na svetu. To je ujedno i najhrabrija i najupornija devojčica jer ono za čim ona traga jeste najvrednije življenja.

Proleće je i naziv jednog odeljenja u ustanovi za smeštaj migranata. Ljudi koji su pobegli od ugnjetavanja ka slobodi. I kojima je ta sloboda uskraćena. S migrantima radi Brit. Britani je takođe neobična žena, uspavana i zamišljena, i sasvim je razumljivo što će Florens odabrati baš nju.

Proleće je i roman kojim Ali Smit osvetljava, rasvetljava, secira i slika strašnu savremenu pojavu velikih migracija ljudi iz istočnih zemalja u zapadne, njihov beg od smrti i jada ka životu i miru, te način na koji ljudi zapadnih zemalja,
konkretno Velike Britanije, postupaju s njima. Kao i u svakom romanu iz sezonskog kvarteta, Ali Smit pokazuje i najgore i najbolje što se može dobiti od čoveka 21. veka. I ne manje važno, da je genijalna književnica.

Proleće duboko pogađa u bolnu tačku savremenog sveta… Ne sumnjajte da ste u
prisustvu ozbiljne umetnice.
Njujork tajms

Proleće je blistava himna nadi, koja spaja prošlost i sadašnjost.
Obzerver

Genijalnost Ali Smit ogleda se u tome što vešto koristi književnost kao navigaciju kroz savremeno doba, i to tako lagano da nikad ne upada u zamku da drži predavanja… Florens je tipičan simbol Ali Smit: strankinja koja može da probudi uspavanu maštu i razbije zamrznuto more u nama.
Gardijan