Moj mačkoljubivi život
Ima nečeg u mačkama što ih čini posebnim među svim drugim bićima.
Posebne su same po sebi i zato što posebnim čine naš život. Nije da je njima posebno stalo do toga, zna svako ko je ikada imao mačku (pardon – koga je mačka odabrala), ali uprkos tome ili baš zbog toga mačke su obožavane oduvek (i one to i dan-danas pamte, rekao je neko). Umetnost je puna mačaka. No nisu baš toliko česte autobiografije kao što je „Moj mačkoljubivi život” Svetlane Slapšak. Sama autorka precizirala bi žanr kao spoj autobiografije i mačjih biografija, naravno u korist maca. Očito da ne postoji period niti mesto u njenom životu bez mačaka: da li onih u kući, ili na ulici, u parku, ili onih koje je upoznala kod prijatelja, bilo da je u Atini, Beogradu, Parizu ili Ljubljani; i očito da za to postoji dobar razlog. Jer sve te mace, junakinje i junaci ove knjige, učile su autorku izvesnoj mudrosti, mirnoći i ljubavi onda kad je svet ostajao i bez mudrosti i bez ljubavi, zavrtložen u nemiru mržnje.
Opisujući svoj život, Svetlana Slapšak pružila je i uvid u neke od najvažnijih događaja koji su nas tamneli u prošlom i ovom veku i njena autobiografija je u tom smislu još jedan reflektor neophodan da se te tame razbiju. Čitanje ove knjige je i poput podešavanja podsetnika da nas opomene u pravom trenutku, onda kad krenemo da ponavljamo greške. A to što su svi ti događaji i čitav jedan bogat autorkin život ispisani u ritmu mačjeg predenja, samo je još jedno priznanje posebnosti.
Jer ima nečeg u mačkama.
Frida
Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.
Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.
Senke vodilje
Ana Dostojevski borila se s kockarskom zavisnošću svog muža, a Sofija Tolstoj s religioznim sumnjama i poletima Lava Nikolajeviča. Jelena Bulgakov držala je svog muža uspravno dok mu je Staljin izmicao tlo pod nogama, a bez Vere, Nabokov ne bi napisao nijedno svoje delo, kako je sam tvrdio. Nadežda je pratila Mandeljštama od izgnanstva do gulaga i sve njegove pesme držala u glavi, i srcu. Da bi sačuvala Solženjicinovu arhivu od KGB-a, Natalija je rizikovala ne samo svoj život već i živote svoje dece.
Delanje ovih talentovanih žena stvorilo je jedinstvenu tradiciju kakva se ne može naći na Zapadu. Iako su izabrale da budu samo „fusnote u tuđem životu”, one su u svojim dnevnicima, memoarima i sećanjima, na osnovu kojih je i nastala ova knjiga, ispisale svojevrsno svedočanstvo – o tome kako su senke postale vodilje.
Vol strit žurnal proglasio je „Senke vodilje” za Knjigu godine.
O „Senkama vodiljama“, Politika, kuulturni dodatak
http://www.politika.rs/scc/clanak/379429/Kultura/Svi-moji-junaci-su-putnici
