Ana Svirščinjska (poznata i kao Ana Svir), poljska je književnica – pesnikinja, dramaturškinja i pisac romana za decu i omladinu. Rodila se 1909. u Varšavi, a umrla je 1984. u Krakovu. Kao ćerka umetnika, detinjstvo je provela u siromaštvu. Tokom nacističke okupacije Poljske pridružila se Poljskom pokretu otpora, i bila je medicinska sestra tokoma Varšavskog ustanka Jednom je 60 minuta čekala da bude pogubljena. Debitovala je pre Drugog svetskog rata, ali kreativni vrhunac dostigla je sedamdesetih godina XX veka u pesničkim zbirkama Ja sam žena, (Jestem baba,1972), Gradila sam barikadu, (Budowałam barykadę, 1974) i Srećna kao pseći rep (Szczęśliwa jak psi ogon, 1978). Ana Svirščinjska stvorila je sopstvenu poetsku formu, i bavila se, pre svega, ženskim doživljajem sveta. U svojim delima dala je opis ženske sudbine, ljubavi, erotike, majčinstva, starosti, bolesti, odbacivanja, želje i čežnje kakav se pre njihovog objavljivanja nije mogao naći u poljskoj poeziji. Česlav Miloš, veliki poštovalac Ane Svirščinjske i prevodilac njenih pesama na engleski, okarakterisao je njihovu glavnu temu kao: „Telo. Telo u ljubavi i ekstazi, u bolu, agoniji, telo se boji usamljenosti, porođaja, odmaranja, prolaznosti”. Ana Svirščinjska oslanjala se na sopstveno iskustvo i hrabrost da ga uobliči u poetski sveden, brutalno direktan iskaz, zbog čega zauvek ostaje zabeležena u savremenoj poljskoj i evropskoj poeziji kao snažan individualni glas.