„Postoji crna strana ljudskosti o kojoj svakodnevno čitamo u novinama: porodične drame, ubistva, nasilje. Te strašne vesti nikada ne otkrivaju kojim se nevidljivim i neshvatljivim putem kretala ljudska svest primičući se zločinu, ili koji su se složeni odnosi razvijali između žrtve i počinioca. U vestima se ređaju samo grube činjenice: ko, kad i kako, ponekad i ogoljeno zašto, lišeno suštinskog objašnjenja. I tu se crne hronike po pravilu zaustavljuju. A šta se dogodilo posle? Kako je i da li je život moguće dalje živeti? Ostajemo uskraćeni barem za kap nade, delić razumevanja, pritešnjeni tragedijama u svetu koji nam se čini strašan, surov i bezočan, u kojem je čovek čoveku samo vuk. Zato je roman Laure Sintije Černjauskajte „Disanje u mermer“ značajan. Jer po ko zna koji put pokazuje da je književnost, da je umetnost, ta kap nade, ram u kom delići užasnih duševnih mozaika mogu koliko-toliko da se uklope i pokažu logiku, razloge, jer nam je u teškim trenucima potrebno da budemo utešeni idejom da nismo samo žrtve pukog sleda događa na koji nemamo nikakvog uticaja. Kada je čovek istovremeno i čitalac ili čitateljka može se nadati katarzi koju danas možda još jedino umetnost pruža. Ovo je roman o životnoj tragediji jedne junakinje kojoj smo potrebi mi isto koliko je i ona potrebna nama u zajedničkom zagrljaju svetske utehe koju književnost i dalje nosi u sebi.“
Preporučila Mirjana Nešić, bibliotekarka
