Ovako smo najpre najavljivale naš festival Njena zemlja 2021:
„Neustrašive će zoomirati iz UK Stari grad, a festival će delom biti otvoren za publiku i zato svoje prisustvo što pre potvrdite slanjem mejla na prodaja@strik.rs… Okolnosti jesu drugačije, ali mi se ne damo! Slaveći novu umetnost, slavimo bolji život i zato ne propustite da budete deo Njene zemlje.“
Festival novog stvaralaštva Njena zemlja, međutim, morao je potpuno da se povuče pred koronom u virtuelni prostor. Zbog toga je treći po redu Štrikov festival ovog puta za temu imao „Neustrašive zoomiraju“. Festival se odvijao uživo na Štrikovom YouTube kanalu 19. i 20. marta, ali je uživanje u razgovorima i dalje dostupno: za prvi festivalski dan kliknite ovde a za drugi ovde.
U okviru projekta „Od šivaće mašine do Fejsbuka“ koji je podržala Kreativna Evropa naše drage gošće tokom 2020. godine trebalo je da budu Dorte Nors, danska autorka koja važi za jednu od najboljih svetskih spisateljica kratke priče
Njen roman „Retrovizor, rame, žmigavac“ (Štrik, 2018, sva dela Dorte Nors za Štrik je preveo Radoš Kosović) ušao u najuži izbor za Men buker internešenal, a doslovno je „pokorila“ Ameriku svojim skandinvaskim humorom i finom jednostavnošću besprekornog stila. Tri puta smo odlagali Dortin dolazak i najzad smo odlučili, a više bile prinuđene, da s Dorte razgovaramo preko zooma. S Dorte Nors razgovarala je Brana Miladinov, književna teoretičarka, odlična poznavateljka Dortinog rada.
Druga gošća trebalo je da nam bude Dojna Rušti, višestruko nagrađivana savremena rumunska autorka koja se s romanom „Lizuška, 11 godina“ (Štrik, 2020, prevod Daniela Popov) prvi put predstavila srpskoj čitalačkoj publici.
Ovaj roman nastao je po istinitoj priči vezanoj za tešku sudbinu devojčice i sela u kom je živela. S Dojinom Rušti o romanu i njegovoj recepciji razgovarala je Nataša Anđelković, književna teoretičarka.
Na festivalu Njena zemlja – Neustrašive zoomiraju, predstavile smo još dve knjige iz projekta „Od šivaće mašine do Fejsbuka“. Veliko nam je zadovoljstvo što smo objavile prevod na španski zbirke priča Jelene Lengold „Vašarski mađioničar“, knjige koja je, između ostalog, ponela i Nagadu za književnost Evropske unije (EUPL). O knjizi su razgovarale Slavka Vlalukin i Zorana Karapandžin, moderatorka festivala.
Festivalu se priključila i Mila Gavrilović, prevoditeljka zbirke priča „Zelene voćke“ poljske autorke Violete Greg. S Milom je razgovarao i Srđan V. Tešin, pisac.
Mila je poznata po brilijantnim prevodima i nije bez razloga ponela najveću srpsku nagardu za prevod „Miloš N. Đurić“. Razgovor o zbirci priča Violete Greg, koji možete čitati i kao fragmentarni roman, moderirala je Slavka Vlalukin.
Na našem festivala učestvovala je i Asja Bakić neverovatna savremena autorka iz Hrvatske, koja piše modernu prozu, onu koja se baš u ovom trenutku stvara i u svetu, i koja na pravi način oseća puls 21. veka. O svojoj knjizi „Sladostrašće“ razgovarala je s Sašom Ćirićem, književnim kritičarem i autorom emisije „Oko Balkana“ na Radiju Beograd 2.
Najzad, veliko nam je zadovoljstvo bilo i čast da virtuelno ugostimo Svetlanu Slapšak, autorku koja ne odustaje od disciplinovanog, naučnog i kreativnog pristupa izučavanja antike.
Ovoga puta, međutim, napravila je iskorak i napisala autobiografiju… ili da budemo žanrovski precizni biografije mačaka koje su s njom putovale kroz život. O Svetlaninoj predivnoj knjizi „Moj mačkoljubivi život“ s autorkom je razgovarala Lada Stevanović, viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU.
Festival je podržala Evropska unija kroz program Kreativna Evropa.