Svetlana Slapšak (1948) završila je Klasične studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala. Radila je u Institutu za književnost i umetnost, Muzeju u Svetozarevu, na filozofskim fakultetima u Ljubljani i Zagrebu. Posle skoro dvadeset godina života sa mužem Božidarom, arheologom, između Beograda i Ljubljane, seli se u Ljubljanu. Predavala je na novoosnovanom postdiplomskom fakultetu za humanistiku (IHS), gde je bila dekanka. Bila je glavna urednica časopisa ProFemina. Jedna je od osnivača Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš” u Ljubljani.
Predavala je na mnogim univerzitetima u Evropi, Turskoj i SAD. Dobitnica je književnih nagrada „Miloš Crnjanski”, Američkog PEN-a, nagrade „Mirko Kovač”, Zlatni suncokret, Slovenačkog PEN-a, kao i nagrade za aktivizam Helsinškog nadzora. Sa 1000 žena za mir, predložena je za Nobelovu nagradu za mir 2005. Dobitnica je povelje EU za vođenje studija roda.
Sem naučnih radova, piše i romane, drame, libreta, putopise. Za mariborski „Večer” piše kolumnu već dvadeset tri godine.