Šarlot Perkins Gilman je američka prozaistkinja, pesnikinja i sociološkinja. Rođena je 1860. u Hartfordu u državi Konektikat. Vrlo brzo postala je prava pobunjenica koja odbija konvencionalne društvene uloge nametnute ženama. Zaklela se da se nikad neće udati i već je sa dvadeset godina odlučila da će život posvetiti javnom radu. Izdržavala se pisanjem, a zarađivala je i javnim govorima, što nije praktikovalo mnogo žena tog doba.
Objavljuje eseje, priče, pesme, studije u mnogim časopisima. Bila je poznata govornica koja je držala predavanja širom Amerike, ali i van nje. Učestvovala je u ženskim organizacijama, kao i u politici. Objavila je petsto pesama, skoro dvesta priča, stotine
eseja, osam romana i autobiografiju, a od 1909. do 1916. sama je pisala, uređivala i objavljivala časopis The Forerunner. Među njena najznačajnija dela ubrajaju se priča
Žuti tapet, studija „Žene i ekonomija” (Women and Economics), zbirka pesama „Ovaj naš svet” (This Our World) i utopijski roman „Njena Zemlja“.
Tri godine nakon saznanja da boluje od raka dojke, izvršila je samoubistvo
u 75. godini želeći, između ostalog, time da pokaže i svoje zalaganje za eutanaziju.
U anketi koju je sproveo Institut za istraživanja u Sijeni, Šarlot Perkins Gilman proglašena je za šestu najuticajniju ženu 20. veka. Hiljadu devetsto devedeset četvrte primljena je u Žensku nacionalnu kuću slavnih u Seneka Folsu u državi Nujork.