Mari Ndiaj rođena je u Francuskoj, nadomak Pariza, 1967. Otac Senegalac i majka Francuskinja upoznali su se kao studenti, sredinom šezdesetih, ali je otac, kad je Mari imala svega godinu dana napustio porodicu i vratio se u Afriku.
Mari je s majkom i bratom, danas poznatim sociologom, odrasla u južnom pariskom predgrađu, a Afriku je prvi put posetila tek sa dvadeset dve godine.
Mari su proglasili čudom od deteta francuske literature jer je počela da piše sa 12 godina, a prvi roman napisala je kad joj je bilo sedamnaest.
Narednu knjigu, sastavljenu od jedne rečenice koja se proteže na gotovo dvesta strana, napisala je u 21.
U bogatoj karijeri, koja traje preko čevrt veka, pisala je eseje, kratke priče, knjige za decu, drame i romane.
Dobitnica je Gonkurove nagrade i prestižne nagrade Femina.
Tata mora da jede je tek drugi komad koji je napisala žena a da se našao na repertoaru nacionalnog pozorišta Komedi fransez.
Knjige ove autorke
-
Tata mora da jede
„Mari Ndiaj je ovom dramom zasekla u srž problema: problema (mnogih) crnih došljaka iz nekadašnjih francuskih kolonija u Africi u Francusku, „metropolu”, došljaka školovanih u najboljem duhu francuskog jezika i francuske kulture koji nailaze na ravnodušnost, pa i neprijateljstvo starosedelaca, na njihovu odbojnost, strah ponekad, predrasude redovno. (…)
No komad Tata mora da . . .
