Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija. Rođena je u Debrecinu, gde je stekla klasično obrazovanje. Književnu karijeru počela je kao pesnikinja. Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu službenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj još istog dana, zajedno s vešću da joj je nagrada oduzeta, bio uručen i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osuđena na silencijum i nije smela ništa da objavljuje sve do 1958, kada se okreće pisanju proze.
Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.
Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.