Ana Dostojevski borila se s kockarskom zavisnošću svog muža, a Sofija Tolstoj s religioznim sumnjama i poletima Lava Nikolajeviča. Jelena Bulgakov držala je svog muža uspravno dok mu je Staljin izmicao tlo pod nogama, a bez Vere, Nabokov ne bi napisao nijedno svoje delo, kako je sam tvrdio. Nadežda je pratila Mandeljštama od izgnanstva do gulaga i sve njegove pesme držala u glavi, i srcu. Da bi sačuvala Solženjicinovu arhivu od KGB-a, Natalija je rizikovala ne samo svoj život već i živote svoje dece.
Delanje ovih talentovanih žena stvorilo je jedinstvenu tradiciju kakva se ne može naći na Zapadu. Iako su izabrale da budu samo „fusnote u tuđem životu”, one su u svojim dnevnicima, memoarima i sećanjima, na osnovu kojih je i nastala ova knjiga, ispisale svojevrsno svedočanstvo – o tome kako su senke postale vodilje.
Vol strit žurnal proglasio je „Senke vodilje” za Knjigu godine.
 
“Život supruga velikih ruskih pisaca”, Večernje novosti
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html
 
O “Senkama vodiljama”, Politika, kuulturni dodatak
http://www.politika.rs/scc/clanak/379429/Kultura/Svi-moji-junaci-su-putnici