Ana Svirščinjska (poznata i kao Ana Svir) poljska je književnica – pesnikinja, dramaturškinja i pisac romana za decu i omladinu. Rodila se 1909. u Varšavi, a umrla je 1984. u Krakovu.
Kao ćerka umetnika, detinjstvo je provela u siromaštvu. Tokom nacističke okupacije Poljske pridružila se pokretu otpora i volontirala kao bolničarka za vreme Varšavskog ustanka. Jednom je 60 minuta čekala da bude pogubljena. Debitovala je pre Drugog svetskog rata, ali kreativni vrhunac dostigla je sedamdesetih godina XX veka u pesničkim zbirkama Ja sam žena, (Jestem baba, 1972), Gradila sam barikadu, (Budowałam barykadę, 1974) i Srećna kao pseći rep (Szczęśliwa jak psi ogon, 1978).
Njena poezija je sedamdesetih godina prošlog veka u Poljskoj izazivala snažne emocije i zgražavanje, a kritičari su bili bespomoćni. Česlav Miloš, ambasador njenog stvaralaštva, pisao je: „Mesto joj je u kanonu poljske književnosti (...) divim joj se i branim je, jer sam u nju (maltene) zaljubljen”.
Za izuzetne zasluge u kulturi dobila je Nagradu grada Krakova 1976. i najviša državna odlikovanja.
Kao ćerka umetnika, detinjstvo je provela u siromaštvu. Tokom nacističke okupacije Poljske pridružila se pokretu otpora i volontirala kao bolničarka za vreme Varšavskog ustanka. Jednom je 60 minuta čekala da bude pogubljena. Debitovala je pre Drugog svetskog rata, ali kreativni vrhunac dostigla je sedamdesetih godina XX veka u pesničkim zbirkama Ja sam žena, (Jestem baba, 1972), Gradila sam barikadu, (Budowałam barykadę, 1974) i Srećna kao pseći rep (Szczęśliwa jak psi ogon, 1978).
Njena poezija je sedamdesetih godina prošlog veka u Poljskoj izazivala snažne emocije i zgražavanje, a kritičari su bili bespomoćni. Česlav Miloš, ambasador njenog stvaralaštva, pisao je: „Mesto joj je u kanonu poljske književnosti (...) divim joj se i branim je, jer sam u nju (maltene) zaljubljen”.
Za izuzetne zasluge u kulturi dobila je Nagradu grada Krakova 1976. i najviša državna odlikovanja.